Drugi pišu - Agro servis +

feb192025 by AgroservisBez komentara

Finska pokrenula prvu zelenu proizvodnju vodonika, Beograd sprema međunarodnu konferenciju o gorivu budućnosti

Drugi pišu

Izvor:RTS Nastavlja se razvoj tehnologija čistih goriva. Finska je ušla u istoriju kao zemlja koja je pokrenula prvu komercijalnu proizvodnju "zelenog" vodonika u okviru energetske strategije. Beograd priprema organizaciju međunarodne konferencije o vodoniku kao energentu. Finska je pokrenula prvu komercijalnu proizvodnju "zelenog" vodonika u okviru svoje energetske strategije. Ovaj potez se označava kao veliki korak u razvoju tehnologija čistih goriva. U Beogradu se priprema velika međunarodna konferencija o vodoniku, koja će okupiti stručnjake iz celog sveta kako bi razgovarali o budućnosti tog energenta. Ističe da je zemlje EU streme ka tome da proizvedu zelenu energiju. "Još bitnije je to da bude proizvodnja na sopstvenoj teritoriji, čime se jednostavno pot...

Pročitaj više

feb192025 by AgroservisBez komentara

Srbija je na začelju Evrope po udelu zaštićenih područja

Drugi pišu

Izvor:Klima101 Samo nešto preko 8% teritorije Srbije je zaštićena priroda – u pitanju je udeo koji je daleko manji od evropskog proseka Iz parka prirode „Stara planina” / FOTO: Bojan Džodan Često govorimo o prirodnim lepotama naše zemlje, ali podaci po svemu sudeći pričaju svoju priču: od 45 zemalja Evrope u bazi UN i Svetske banke, Srbija ima treći najmanji udeo zaštićenih područja u Evropi. U pitanju je baza koja pokazuje koliki je procenat površine neke zemlje pod zaštitom, bilo da je u pitanju nacionalni park ili neki „niži” oblik zaštite prirode. U Srbiji, taj udeo je nešto preko 8% – od svih evropskih država, manji udeo imaju samo Farska ostrva i Bosna i Hercegovina. Sa druge strane, zemlje regiona kao što su Slovenija, Hrvatska, Bugarska ili Grčka imaju...

Pročitaj više

feb142025 by AgroservisBez komentara

KAKVO MESO TROŠIMO U SRBIJI?

Drugi pišu

IZVOR:dnevnik.rs/RTS.rs Kada građani kupuju meso kažu da su im važni i cena i kvalitet i poreklo proizvoda. Direktor uprave za veterinu Živko Matijević kaže da građani Srbije mogu biti sigurni da kupuju bezbedno meso, pod uslovom da ga nabavljaju u registrovanim prodavnicama. Vesna Đorđević iz Instituta za meso smatra da postoje mnoge zablude u vezi sa vrstama mesa – svinjsko meso je često neopravdano na meti kritika. Meso je prirodno sterilna namirnica i ne sadrži štetne supstance koje mogu ugroziti zdravlje, navodi Đorđevićeva. Domaći stočari upozoravaju da svežeg mesa ima manje zato što se drugo meso uvozi i da se oni u tim uslovima bore kako znaju i umeju, piše RTS. Kada građani kupuju meso kažu da su im bitni i cena i kvalitet i poreklo proizvoda. U mesarama ...

Pročitaj više

feb132025 by AgroservisBez komentara

PŠENICA U FAZI BOKORENJA Prihrana je problem zbog cena a potrebne su i padavine

Drugi pišu

IZVRO: RTS.rs Zorica Sinadinović U zavisnosti od vremena setve, pšenica se na parcelama nalazi u fazi od dva ili tri lista do faze bokorenja. Pojedini ratari u Srednjem Banatu su krenuli sa prvom prihranom ureom i kažu da je đubrivo u poslednjih mesec dana poskupelo gotovo 30 odsto. U narednom periodu neophodne su padavine kako bi, kada temperature porastu, biljke mogle lepo da se razvijaju. Iako je pšenica u zimskom mirovanju, ratar Janko Viljačik parcele na kojima se nalazi ovaj usev poslednjih dana đubri. "Pšenicu sam posejao u optimalnom roku, uradio sam punu agrotehniku i ona je sada u fazi bokorenja. Počeli smo sa prihranom ureom. Za nju je potrebna kiša, a kako su manje padavine najavljene za kraj nedelje, odlučili smo se da krenemo u ovaj posao", kaže Janko Viljačik,...

Pročitaj više

feb72025 by AgroservisBez komentara

Kako da umesto kukuruza i pšenice izvozimo meso, mleko ili biogorivo

Drugi pišu

Izvor:RTS Autor:Zorica Sinadinović Nedavno je Vlada Srbije donela Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2025. Novčana davanja za sertifikovano seme i po grlu su nikad veća, ali i dalje ostaju ograničenja za količinu hektara i broj grla za koja se te subvencije mogu ostvariti. Stručnjaci upozoravaju da se i ovoga puta najveći deo sredstava iz budžeta koristi za direktna davanja. Izmenom Zakona o podsticajima odvojen novac bi, kažu, mogao efikasnije da se koristi, a to bi dovelo do bržeg razvoja poljoprivrede i unapređenja položaja proizvođača hrane. U prethodnom periodu država je, kažu proizvođači mleka, donela nekoliko dobrih mera koje bi trebalo da stimulišu stočare da se bave ovim poslom. Između ostalog, premija za mleko je povećana na 19 dinara, a ...

Pročitaj više

feb52025 by AgroservisBez komentara

Srbija ima 35 idealnih lokacija za proizvodnju organske hrane NAJVEĆI PROBLEM JE PLASMAN PROIZVODA

Drugi pišu

Izvor:dnevnik.rs Dok potrošači širom Evrope sve više prepoznaju vrednost zdrave i prirodne ishrane, proizvođači se suočavaju sa problemima održivosti, rastućih troškova i nesigurnosti u vezi sa plasmanom proizvoda. Evropska unija je jedan od globalnih lidera u organskoj proizvodnji. Udeo organskog poljoprivrednog zemljišta u EU dostigao je 10,5 odsto ukupne poljoprivredne površine još 2023. godine, a očekuje se dalji rast u narednim godinama. Od ove površine, čak 45 procenata se koristi za ratarske kulture, dok su preostali deo pašnjaci i višegodišnji zasadi. Međutim, uprkos rastućem interesovanju za organsku hranu, tržište je podložno brojnim spoljnim faktorima. Inflacija, povećani troškovi transporta i rat u Ukrajini negativno su uticali na snabdevanje sirovinama i cene pr...

Pročitaj više

feb42025 by AgroservisBez komentara

U Novom Sadu, veliki naučni projekat sa ciljem zaštite poljoprivrede od posledica klimatskih promena

Drugi pišu

izvor:klima101 Foto: verica.prekic / Flickr Potrebni su nam fokusirani projekti sa ciljem jačanja otpornosti poljoprivrede u svetlu sve češćih suša i drugih rizika. Rada Šućur sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu piše o upravo takvom jednom projektu – ClimaPannonia, koji počinje 1. marta ove godine Na teritoriji Republike Srbije trend pojave suše je sve izraženiji. U poređenju sa periodom 1961-1990. kada je kod svega 10% godina zabeležen nedostatak padavina, odnosno nedovoljno vlage u zemljištu, ovaj udeo je dostigao 50% za period od 2011. do 2020. godine. Drugim rečima, suše su se nekada javljale u proseku jednom u deset godina, a sada je svaka druga godina sušna. Kukuruz je jedna od kultura koje su izuzetno osetljive na nedostatak padavina i v...

Pročitaj više

jan312025 by AgroservisBez komentara

Cene goriva u Srbiji skaču – šta su razlozi i da li je vreme da država smanji akcize?

Drugi pišu

Izvor: danas.rs Autor:Suzana Peljto U poslednje tri nedelje cene i dizela i benzina u Srbiji porasle su za po sedam dinara. U novu godinu dizel je ušao sa cenom od 197 dinara po litru, a benzin od 180 dinara po litru. Samo tri nedelje kasnije, najnovije cene goriva koje su objavljene u petak, 17. januara, iznose 204 dinara za dizel i 187 dinara za benzin. Rast cena goriva u Srbiji poklapa se sa rastom cene nafte na berzi, pre svega nafte Brent koja se smatra jednim od najvažnijih standarda u određivanju cena nafte na svetskom tržištu. Cena Brenta raste od sredine decembra, a naročito je porasla 10. januara sa 76 na 79 dolara po barelu nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele nove sankcije naftnim kompanijama u većinskom ruskom vlasništvu i tankerima koji prevoze rusk...

Pročitaj više

jan302025 by AgroservisBez komentara

Kako su klimatske promene nagrizle stari narodni kalendar

Drugi pišu

Žetvar, grozdober, šumopad… Ovo su stari narodni nazivi meseci. Da li važe i u Srbiji promenjene klime? IZVOR: KLIMA101.rs Autorka: Jelena Kozbašić Nekada smo umesto januara, februara, marta imali drugačije nazive meseci. Jezičke rekonstrukcije nam pokazuju da bi stari narodni kalendari, zasnovani na prirodnim ciklusima i godišnjim dobima, danas bili zastareli u svetlu klimatskih promena Januar je, a deca u obližnjem školskom dvorištu igraju fudbal u majicama kratkih rukava. Slično stanje zatičemo i u lokalnim kafićima. Ovo bi nekada bio hrabar potez – ali ove nedelje, u sam osvit 2025. godine, temperature u Beogradu znatno su iznad januarske normale, idu i preko 20 °C. U utorak, 28. januara ove godine, zabeležili smo najtopliji januarski dan u prestonici u po...

Pročitaj više

jan242025 by AgroservisBez komentara

Lekovita je a rađa više od grožđa, uz malja ulaganja – zarada po hektaru je ogromna

Drugi pišu

IZVOR: Dnevnik.rs Ova biljka je nepravedno zapostavljena a veoma je rentabilna, zapravo jedna od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova. Zova bi mogla postati jedna od omiljenih biljki naših poljoprivrednika, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a ulaganja su manja. Ova biljka traži peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine centar njenog uzgoja u našoj zemlji, ovde je više voćara uspešno uzgaja, i to najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom „hazberg“. Na pijacama se slatka i sokovi od zove već godinama dosta traže i prodaju pa se i od ovih proozvoda, koji se lako prave, može dosta dobro zaraditi. Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, a proizvođači računaju na više od 500.000 dinara po hektaru od prodaje. Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša...

Pročitaj više