nedelja, jul 14Agro servis

Drugi pišu

Govedarstvo – gde je naša kravica – SANU I MINISTARSTVO ZA BRIGU O SELU UDRUŽENI U BORBI ZA SRPSKO STOČARSTVO!

Govedarstvo – gde je naša kravica – SANU I MINISTARSTVO ZA BRIGU O SELU UDRUŽENI U BORBI ZA SRPSKO STOČARSTVO!

Drugi pišu
Skup na temu ,,Uloga i značaj stočarstva u razvoju agrara, očuvanju sela i obezbeđenju stanovništva hranivima animalnog porekla”, održan je početkom juna meseca u svečanoj sali SANU, a razmatrani su aktuelni problemi stočarske proizvodnje i plasmana kao i mogući načini njihovog prevazilaženja. Predsednik SANU, akademik Zoran Knežević, naglasio je da ovaj skup predstavlja samo jednu od mnogobrojnih aktivnosti koje sprovode Akademijski odbor za selo, na čijem čelu je akademik Dragan Škorić i Ministarstvo za brigu o selu. Predsednik SANU, akademik Zoran Knežević, govorio je o ulozi i učešču Akademije u rešavanju problema agrara, kao i o načinu na koji Akademija i izvršni ograni vlasti treba kolaborativno da deluju. ,,Mogu da kažem, što se Akademije tiče, da je ona zapravo već evo u ovi...

Drugi pišu

Drugi pišu
 ZAŠTO BACAMO KROMPIR, A NE IZVOZIMO?Beograd, 4. novembar 2013.Izvor: RTSIako imamo dozvolu za izvoz, srpskog krompira nema na evropskim pijacama. Srbija u proseku godišnje proizvede između 850 i 900 hiljada tona krompira, a dešavalo da proizvođači deo roda moraju da bace, jer nema kupaca. Za izvoz potrebno da proizvođači unaprede i osavremene svoju proizvodnju.Kada je godina dobra, u Srbiji se u proseku proizvede između 850 i 900 hiljada tona krompira. To je dovoljno ne samo za domaće potrebe, već i za izvoz. Međutim, do sada se često dešavalo da proizvođači deo roda moraju da bace, jer nema kupaca. Prošlog proleća Srbija je posle 12 godina dobila dozvolu da krompir izvozi u Evropsku uniju. To nismo iskoristili, jer je tada zbog velike suše rod podbacio.Ova godina je dobro krenu...

BERBA KUKURUZA – PRINOS ISPOD VIŠEGODIŠNJEG PROSEKA

Drugi pišu
 Novi Sad, 03.10.2022.RTS/Mile NovakovićBerba kukuruza je počela, ali je brzo i prekinuta zbog obilne kiše. Očekuje se manji prinos nego prethodnih godina, jer je suša pogodila sredine u kojima je kukuruz osnovna ratarska kultura.Kroz redove sa niskim stabljikama kukuruza kombajn Slobodana Ćurčina brzo prolazi, jer na mnogim biljkama klipa ni nema. Prinos simboličan u poređenju s prethodnim godinama. - Krećemo se negde po katastarskom jutru od 500 kilograma do maksimalno dve tone. I to je jako velika retkost gde ima dve tone. Bilo koja cena ne može da pokrije tako mali prinos – kaže Slobodan Ćurčin, poljoprivrednik iz Zrenjanina. U Bačkoj je nešto bolje, prinos je dvostruko veći, ali samo na parcelama gde je bilo padavina. - Konkretno na našoj parceli bilo je oko 150 lit...

Drugi pišu: „Dnevnik“

Drugi pišu
 GENETSKI IZMENJENI KUKURUZ UDARIO NA VOJVODINU!Novi Sad, 5. novembar 2012.Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu upravo radi projekat o postojanju genetski modifikovanog kukuruza u Vojvodini, a javnost će o rezultatima tog istraživanja biti obaveštena – jednog dana. Ovu informaciju potpisniku teksta dala je Jedna Žena u kabinetu direktora Instituta dr Borislava Kobiljskog, do kojeg se jednostavno ne može doći pozivom na njegov službeni broj.A istorijat nastanka ove informacije traje čitavih mesec dana, za koje vreme je dole potpisani Tu Ženu – koristimo ovaj neutralni izraz budući da je zadržala pravo da ne otkriva svoj identitet – zvao nekoliko puta ne bi li došao do informacije. Ta Žena je, naime, nakon što je na sajtu „Agroservisa“ 25. ...

Drugi pišu: „Dnevnik”

Drugi pišu
 TAJKUNIMA U DŽEPU OSTALO NAJMANJE 50 MILIONA EVRANovi Sad, 10. septembar 2012.Od zabrane izvoza industrijskog bilja koristi će imati samo velike srpske agrarne kompanije i trgovačke firme kojima bi odluka Vlade Srbije mogla da uštedi, prema proceni vojvođanskih poljoprivrdnika, najmanje 50 miliona evra. Nažalost, jedna od prvih mera nove Vlade koja se tiče poljoprivrede doneta je zarad interesa pojedinaca.Agrar i seljaci njome su izgubili, a milioni će se preliti u tek nekoliko džepova.Naime, kada je reč o uljaricama, izvoznici  su napravili  terminske ugovore po cenama dobrano nižim od sadašnjih, te bi u slučaju realizacije tih poslova bili na gubitku. Sada, kada je država uvela zabranu, niko ih ne obavezuje da dogovore sa stranim kupcima ispoštuju. Kod šećerne repe je spe...

Drugi pišu: „Večernji list” Zagreb

Drugi pišu
„Belgijski mljekari 2009. godine u masovnom prosvjedu protiv niskih otkupnih cijena prosuli su 3 mil. litara mlijekaBELGIJSKI MLJEKAR: NE STIGNEM LEĆI U KREVET, A NE ZARADIM NI ZA PLAĆU Priče hrvatskih i belgijskih mljekara nisu slične samo po velikom naporu koji ulažu u posao nego i po nezadovoljstvu. Belgijski mljekari, kaže Francis, rade ispod razine profita Piše: Tomislav Krasnec/VLM Iz Bruxellesa Na svojoj farmi 60-ak kilometara južno od Bruxellesa mljekar Francis Van Looveren ima 231 kravu: 230 živih i jednu umjetnu. Dok hodamo prostranim dvorištem i prolazimo pored te umjetne, ukrašene bojama belgijske zastave i natpisom “le lait équitable” - pravedno mlijeko - Francis govori: “Gledao sam na internetu snimke prosvjeda mljekara u Hrvatskoj. Imaju istu ova...

Drugi pišu – Istina o srpskom mesu

Drugi pišu
 ŠTA SAD  (da) JEDEMO Beograd, 11. februar 2016.Izvor: NedeljnikPriča bivšeg radnika mesare „Matijević” Mihajla Čepija uznemirila je svakoga ko je gledao video-snimak sa osušenim, usmrdelim viršlama, mesinom, salamama. Priča da jedemo ne samo otpatke već i neispravno meso mogla bi mnoge da košta slobode, ali u nekoj uređenoj zemlji. Ovako, Čepi se posle brzopotezne intervencije savesnih inspektora i uvređenih proizvođača posramljeno izvinio. Srbi su prirodno sumnjičav narod vođen onom da „gde ima dima ima i vatre”. Ako je blaćenje, šteta je već učinjena. Ako nije... Da li je „obmana potrošača” to da jedemo suvi kvalitet ili to da jedemo hranu koja ne spada u naš lanac ishrane? Da li je ovo sve zavera konkurencije i paranoičnih ili zavera ć...

Drugi pišu: Informativna kampanja evropska budućnost poljoprivrednika

Drugi pišu
 ŠTA OČEKUJE HRVATSKOG SELJAKA U EU?Zagreb, 22. maj 2012.  Hrvatski poljoprivre­dnici imaju buduć­nost u Evropskoj uniji, samo je po­trebno još više po­dstaći stručne službe kako bi im se pravovremeno usmerila sva potrebna pomoć da bi se što bolje pripremili - zaključila je u Osi­jeku Snježana Španjol, zamenica ministra poljoprivrede, na jednoj od četiri regionalne informativ­ne konferencije nazvane „Evrop­ska budućnost hrvatskog poljoprivrednika”. Konferencije su održane u Osijeku, Zagrebu, Opa­tiji i Splitu, a glavni akcenat je bio na direktnim plaćanjima u po­ljoprivredi i uslovima višestruke usaglašenosti.Ovu promotivnu kampanju fi­nansirala je Evropska unija, a cilj je informisanje hrvatskih poljoprivrednika o Zajedničkoj p...
Dozvoli obaveštenja o novim vestima! Da Ne hvala