Drugi pišu - Agro servis +

jan212025 by AgroservisBez komentara

Organska proizvodnja je neiskorišćeni potencijal srpskih poljoprivrednika

Drugi pišu

izvor:dnevnik.rs Organska proizvodnja u Srbiji se razvija postepeno, ali sa velikim potencijalom za ubrzanje. U 2023. godini obuhvatala je 29.002 hektara. Najzastupljenije površine su pod voćem (33,4 procenta), a najmanje ima povrća, na svega 1,5 procenata površina ili 224 hektara na kojima ima najviše krompira (34,8 hektara) pa dinja (16,5 hektara), tikava (14,9 hektara) i pasulja (13,2 hektara). Docent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Đorđe Vojnović ističe za Dnevnik da su površine pod povrćem znatno manje u odnosu na druge kulture, ali da ukazuju da postoje mogućnosti da se organsko povrtarstvo širi, jer žitarice zauzimaju 30,5 procenata površina, krmno bilje 17 procenata, industrijsko bilje 13 procenata, dok lekovito i aromatično bilje zauzima dva procenta pov...

Pročitaj više

jan162025 by AgroservisBez komentara

Regenerativna poljoprivreda – veći prinosi uz niže troškove proizvodnje

Drugi pišu

Izvor:RTS Autor:Zorica Sinadinović U uslovima kada im vremenske prilike, ali i geopolitička situacija, ne idu naruku, poljoprivrednicima je više nego ikada pre potrebno da povećaju rod i smanje troškove proizvodnje. Prema proceni stručnjaka, to bi mogli da ostvare ukoliko se odluče da sa konvencionalne pređu na regenerativnu poljoprivredu. Osim što bi u značajnoj meri sačuvali zemljište kao resurs, za tri do četiri godine bi na ovaj način mogli da imaju do 20 odsto veće prinose, dok bi u periodu od deset godina uštedeli na troškovima i do 47 odsto. U kompaniji za koju radi Marko Bojin, regenerativnom poljoprivredom počeli su da se bave 2020. godine. Najpre je, kaže, to bilo na 50, a već u sledećoj godini na 215 hektara. Prelazak na ovu vrstu proizvodnje podrazumeva skup mera, m...

Pročitaj više

jan132025 by AgroservisBez komentara

Na rubu znanosti: HRANA KAO ORUŽJE (VIDEO)

Drugi pišu

izvor: HRT Svijet se može promatrati na više načina. Postoje i oni koji ga vide kao veliku šahovsku ploču. Na toj šahovskoj ploči igraju se igre moći i stjecanja prevlasti. Kuju se planovi i strategije koji obuhvaćaju desetljeća i kontinente. Smišljaju se sve suptilniji načini kako obuhvatiti tkivo društva i njime upravljati. U toj globalnoj igri - koja se naziva i strategijom dominacije punog spektra - nijedan utjecaj nije dovoljno nebitan. Pogotovo ne oni neophodni za život. Financije, energenti, promet, pa i hrana. Pogotovo hrana. Kao strateški resurs i ona može biti oružje... https://www.youtube.com/watch?v=lb-nJQ34IUU&ab_channel=Hrvatskaradiotelevizija

Pročitaj više

jan102025 by AgroservisBez komentara

Prošao rok za isplatu malina

Drugi pišu

Izvor: POLITIKA Photo:Freepick Proizvođači od otkupljivača i vlasnika hladnjača traže da najave minimalnu otkupnu cenu za 2025. da bi mogli dalje da planiraju Predsednik udruženja malinara „Vilamet” Mileta Pilčević napominje da proizvođači malina čekaju novi sastanak sa otkupljivačima tog voća u Ministarstvu poljoprivrede, jer je poslednji rok za plaćanje preuzetih malina prošao 31. decembra 2024. godine. Pojedini proizvođači, međutim, još nisu dobili novac za predatu malinu, dok istovremeno traje inicijativa da malinari kojima je ugovoren iznos isplaćen dobiju i doplatu od 50 dinara po kilogramu. Pilčević je agenciji Beta rekao da su proizvođači malina na skupu u Arilju 25. decembra tražili da otkupljivači, vlasnici hladnjača, najave minimalnu otkupnu cenu za 2025. godinu da b...

Pročitaj više

jan102025 by AgroservisBez komentara

Evropa u 2025. podiže lestvicu u zaštiti kupaca

Drugi pišu

Izvor: POLITIKA Photo:freepick Sedam od deset potrošača prošle godine kupilo je robu preko interneta. Onlajn tržište mora da bude uređenije, poručili su iz BEUC-aKompanije koje posluju u Evropskoj uniji moraće da se pridržavaju novih pravila kako bi proizvodi koji su u svakodnevnoj upotrebi bili bezbedniji. Ovo uključuje i strože kriterijume kojih će proizvođači i vlasti morati da se pridržavaju kada procenjuju bezbednost proizvoda. Učesnici na onlajn tržištu moraće da pojačaju sledljivost, a potrošačima bi trebalo da bude lakše da prijave proizvode koji mogu predstavljati rizik po njihovo zdravlje i bezbednost, navodi BEUC u poslednjem izveštaju za proteklu godinu. Najuticajnije i najbrojnije udruženje potrošača u EU računa da će u narednom periodu vlasti posvetiti posebnu paž...

Pročitaj više

jan92025 by AgroservisBez komentara

U prodavnicama, čokolada i kafa nikad skuplje. Ko je kriv za vrtoglavi rast cena?

Drugi pišu

IZVOR: klima101.rs Vreme je slava, za nama je doček Nove godine i predstoje nam božićni praznici, a kafa i čokolada su uvek prikladan dodatak poklonima. Međutim, njihove cene vinule su se u nebesa proteklih meseci. Koji su pokretači ovog trenda? U doba obeleženom inflacijom, cene svega pred našim očima rastu. Ipak, poskupljenje nije jednako za sve proizvode, a jedan popularan napitak i jedan popularan slatkiš posebno se izdvajaju. „Kafa u gradu je toliko poskupela da na aerodromu uopšte više nije skupa”, ilustrativno navodi jedna korisnica Twittera. Proteklih meseci, društvene mreže postale su svojevrsna arena za deljenje nezadovoljstva usled skoka cena kafe. Ova zapažanja potvrđuje i Republički zavod za statistiku (RZS): u septembru prošle godine, maloprodajna c...

Pročitaj više

jan82025 by AgroservisBez komentara

Nestankom zadruga nastali su problemi sa otkupom i preradom (drugi deo)

Drugi pišu

Izvor: Jutro Osamdesete godine, bar koliko se ja sećam, bile su zlatno doba zadrugarstva. U mom selu otkupljivalo se sve što se moglo proizvesti, ali i ubrati u šumi. Od malina, kupina, ribizle, do mleka i mlečnih proizvoda, ali i šumskih plodova, pečuraka, kleke koje je u našem kraju bilo podosta. Kada su, međutim, zadruge krajem devesesetih počele da se gase, a na scenu nastupili hladnjačari, problemi i nelojalna konkurencija, zakucali su na vrata. Hoće li se to promeniti osnivanjem novih zadruga, ostaje da se vidi. Nikola Mihailović predsednik Zadružnog saveza Srbije se nada da će biti bolje. – Kada su zadruge izbrisane onda su nastali problemi. Kad odemo u bilo koje mesto ljudi se sa setom sećaju kako je bilo i šta se otkupljivalo. Sektor mlekarstva je uni...

Pročitaj više

jan82025 by AgroservisBez komentara

Mogu li zadruge vratiti poverenje seljaka, poboljšati i olakšati otkup, skladištenje i preradu proizvoda? (prvi deo)

Drugi pišu

Izvor: Jutro Srbija je zemlja sa tri hiljade aktivnih zadruga. Od tih tri hiljade 75 procenata su zemljoradničke, jer je kod nas ukorenjeno zemljoradničko zadrugarstvo. Zadruge su u našoj zemlji prisutne preko 130 godina, a približavamo se i brojci od 180 godina, jer je 1846. u Bačkom Petrovcu na području Vojvodine formirana prva zadruga, a kažu treća u Evropi. To samo znači da smo zemlja sa dugom tradicijom zadrugarstva. Nekada nam je to puno značilo, otkup je bio siguran, seljak zadovoljan, a i krajnji potrošači svesni onoga što kupuju. Sada se zadruge vraćaju, ne može se reći uvek na velika vrata, ali polako, u zavisnosti od terena, mogućnosti gazdinstava i želje da se nešto postigne. O zadrugama i zadrugarstvu za Dobro jutro je pričao Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog sa...

Pročitaj više

jan42025 by AgroservisBez komentara

ALPSKE KOZE U SRCU RAVNICE: VRHUNSKI SIREVI I KISELO MLEKO nastaju u ovom mestu u Vojvodini

Drugi pišu

Izvor: Dnevnik.rs Nemanja Vujanić iz Vrbasa bavi se mlečnim kozarstvom od 2015. godine, za koje se opredelio još u detinjstvu pošto potiče iz stočarske porodice. Drži alpske koze, od čijeg mleka pravi sireve i kiselo mleko. Već četiri godine planira da proširi stado, ali u tome ga sputava suša, zbog koje ne može da nabavi dovoljno hrane . - Osim kozarstva, ne znam čime bih se mogao baviti jer jedino oko koza znam da radim, ali ne bih nikome preporučio da nastavi mojim putem - kaže Vujanić na početku razgovora za „Dnevnik”. - Najveća muka je što koze, kao i druga stoka, ne znaju za godišnji odmor, praznike, vikende... Svaki dan ih treba hraniti, bez dana slobodnog vremena. I musti ih treba svakodnevno, osim od polovine decembra do kraja januara, kada se završava kozenje i jarići st...

Pročitaj više

jan42025 by AgroservisBez komentara

Zdrav proizvod od ukusnih srpskih jabuka

Drugi pišu

Izvor: Politika Finansijski stručnjak iz Nemačke Aleksander Milićević pokrenuo je biznis plan vođen idejom da posao zavisi samo od ljudi, ne od granica određene države Nikada nije živeo u Srbiji, a zbog bake je jako vezan za domovinu svog oca. Često je dolazio i tako se i zaljubio u predele i ljude ovog podneblja. Posle tri završena fakulteta iz oblasti ekonomije i konsaltinga u Nemačkoj, bogate karijere, objavljenih naučnih knjiga, dr Aleksander Milićević počeo je i privatni posao u okolini Mladenovca gde se bavi preradom i sušenjem voća. Sa očeve strane potekao je iz familije koja je pre 60 godina iz Crne Gore došla u Beograd, odakle je njegov otac Mirko otišao u Nemačku i zbog ljubavi sa Kristinom ostao da živi u njenoj domovini na severu Evrope. Tako je Aleksander Milićević „r...

Pročitaj više