Vesti

 PROIZVODNJA ĐUBRIVA OŽIVELA, A NJIVE I DALJE POSNEŠabac, 30. decembar 2013.Izvor: DnevnikSrbija je po potrošnji mineralnih đubriva od 80 do 120 kilograma po hektaru obradivog zemljišta, na poslednjem mestu među zemljama regiona i ispod proseka Evropske unije. U poslednjih nekoliko godina primetan je pomak, potrošnja blago raste a, što je veoma važno, oporavlja se i proizvodnja đubriva po kojoj smo nekada bili za primer drugima.U širenje proizvodnje pojedine domaće kompanije uložile su značajna sredstva u proteklih nekoliko godina, međutim, oporavak proizvodnje đubriva ne prati i odgovarajuća upotreba tih sredstava u domaćoj poljoprivredi.– Aktuelni podaci govore da je ukupna potrošnja mineralnih đubriva u Srbiji u 2012. godini bila oko 400.000 tona, od čega je domaća proizvodnj...

 MLADI KROMPIR IZ VOJVODINE I MAČVE UZ TRI-ČETIRI POSREDNIKA PRODAT U RUSIJUAleksinac/Šabac/Beograd, 27. maj 2014.I ovu sezonu dočekali su naši povrtari bez povoljnih ugovora sa kupcima iz Rusije. Tokom zime najavljivano je, pre svega, u Privrednoj komori Srbije, da će naši proizvođači voća i povrća lakše, sigurnije i sa većom cenom proizvoda stići na tržište Ruske federacije. Ako je suditi po prvoj isporuci povrća na pomeuto tržište, onda se ništa nije promenilo i od kvalitetnijeg trgovanja sa ovom velikom zemljom nema pomaka.Mladi krompir iz Mačve i Vojvodine u Rusiju stiže iz treće-četvrte ruke i zbog ovakve organizovanosti najviše gube povrtari. Otkupna cena za krompir je 0,30-0,35 evra, uz avansno plaćanje ili kod utovara.Taj krompir kupuju od nakupaca trgovačke kompanije, od nji...

 Beograd , 26. jun 2014.Izvor: RTVAsocijacija lizing kompanija Srbije inicirala je pred Ministarstvom poljoprivrede dopunu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kako bi se poljoprivrednim proizvođačima, osim subvencionisanog kreditiranja, omogućilo i subvencionisano finansiranje nabavke poljoprivredne mehanizacije na lizing.Takvim potezom bi se podstakla konkurencija na finansijskom tržištu i stvorili povoljniji uslovi finansiranja za poljoprivrednike, što je i suština podsticaja u poljoprivredi, navodi se u saopštenju te asocijacije."Lizing predstavlja još jedan vid finansiranja, pored bankarskih kredita, pa bi uključivanje lizinga u program podsticaja za nabavku poljoprivredne mehanizacije bilo u interesu poljoprivrednika koji bi dobili mogućnost izbora na k...

 Beograd, 23. decembar 2014.Izvor: RTVMinistarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković izjavila je danas da je to ministarstvo predložilo izmene Zakona o podsticajima kojim će se izmeniti kriterijumi za dodelu subvencija u biljnoj proizvodnji i najavila da će u narednih mesec dana biti potpisan protokol o plasmanu proizvoda od goveđeg mesa na kinesko tržište."Predložili smo male izmene Zakona o podsticajima koje će ustvari značiti ove uštede u budžetu i odnose se na izmenu kriterijuma za dodelu subvencija u biljnoj proizvodnji. Umesto dosadašnjih 100 hektara za koje smo izdvajali velika sredstva iz budžeta i podsticali ratarsku proizvodnju sada ćemo izdvajati za do 20 hektara", rekla je Bogosavljević za RTS.Sa ovim izmenama, kako je naglasila, postižu se uštede "...

 Senta, 27. jul 2015.Izvor: RTSGodišnje se samo u Senti proizvede milion sadnica ruža, a najveći deo se proda na inostranom tržištu. Najverniji kupci su iz Rusije, gde se izveze čak 80 odsto sadnica. Iako Srbija, prema ocenama stručnjaka, ima mogućnosti za proizvodnju ruža, većina prodavaca to cveće uvozi iz Holandije.Vlasnica jedne cvećare Jerna Balog kaže da cveće nabavlja iz Aranđelovca, Beograda i Zrenjanina, zavisi šta se traži, a to cveće se uvozi iz Holandije i Italije.Holandske ruže su dvostruko skuplje od domaćih, a samo nekoliko stotina metara dalje, u senćanskom ataru, na imanju Ištvana Vašaša, ruža ima napretek.Na tri hektara, godišnje se proizvede skoro 200.000 ružinih sadnica. Najveći deo njih, čak 80 odsto, izveze se u Rusiju. "Don žuan", "tom-tom" i...

 VIŠAK TOVLJENIKA, NISKA CENA, PROTESTI I ZABRANA UVOZABeograd/Šabac, 1. mart 2016.Proizvođači svinja iz Mačve i Srema oglasili su se u nedelju zbog niske otkupne cene tovljenika i prekomernog uvoza živih svinja i mesa. U obraćanju javnosti oni su najviše nezadovoljstva uputili Vladi i Ministarstvu poljoprivrede, što je bio slučaj i u martu prošle godine.Tovljači su već duže vreme u bezizlaznoj situaciji: njihove svinje neće domaće klanice, a obimnog izvoza nema, jer u svetu ima jeftinijeg mesa od našeg, jer u tim zemljama farmeri dobijaju dobre podsticaje – direktne i posredne. Tako se događa da za izvezenog tovljenika farmer dobije 50 evra, a dobijaju i veće subvencije za oranice.Prošle godine država se upustila u interventni otkup svinja bez budžetske stavke, pa su ti troškov...

   u SRBIJI u din/kg (maj 2012.g.)  

 Novi Sad, 9. april 2014.Izvor: DnevnikNa zadovoljstvo potrošača, cena šećera pada i, kako stvari stoje, biće još manja. I poljoprivrednici mogu da budu zadovoljni jer su setvu šećerne repe priveli kraju, a ide im u prilog i ugovorena cena po kojoj će prodati slatki koren – najmanje 38 evra po toni.U celoj priči ovog puta najdeblji kraj su izvukle šećerane. Šećer daju sve jeftinije, a repu moraju da plate dobro, boreći se za svaki ugovoren hektar, jer to podrazumeva i njihov opstanak. U Srbiji se ovim poslom bave tri kompanije: Sunoko, Sfir i Helenik šugar, i prilično im je tesno na tržištu, te je pitanje koliko će šećerana izdražiti i koliko nam ih treba. Kako saznajemo, neke od njih nude više cene od ugovorenih jer je, na kraju krajeva, u pitanju borba za opstanak. U prot...

 (CAMERA COMMERCIO DI MODENA)  21.05.2012.   

 Promet robe na Produktnoj berzi od 24. do 28. septembra 2012.g. Novi Sad, 28. septembar 2012.g.Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu Nakon perioda od mesec dana koji je obeležila izuzetno velika tržišna aktivnost, što se manifestovalo kroz maksimalne nedeljne obime prometa, u nedelji za nama promet na „Produktnoj berzi“ bio je skroman. Promet od svega 825 tona robe koliko je registrovano ove nedelje, više od 2,3 puta je manji nego prethodne nedelje. Identičan je i pad dinarske vrednosti ostvarenog prometa u odnosu na prethodni period koji za poslednjih pet radnih dana iznosi 27.949.000,00 dinara. Šta su razlozi ovakve tržišne apstinencije učesnika u trgovanju? Berba kukuruza se upravo završava, očekuje se državna intervencija,  izvoznih aktiv...