Proizvodna grupa odgajivača kvalitetnih tovnih rasa iz Udruženja „Agroprofit” odlučila je da za desetak farmera uveze kvalitetne bikove za priplod. Procenili su da je ova mera neophodna za dalji napredak uzgoja, iako se u Srbiji povećao broj krava tovnih rasa u čistoj rasi na oko 15.000. Pojedini farmeri će i dalje koristiti veštačko osemenjavanje, ali se pokazalo korisnim i prirodna oplodnja.
Najveće povećanje broja krava u Srbiji imaju rase angus i šarole, a od nedavno naši odgajivači u svojim štalama imaju i simentalca za tov. Upravni odbor Udruženja „Agroprofit” predložio je farmerima da uspostave saradnju sa stočarskim centrom u Republici Češkoj i da uz stručne konsultacije odluče o izboru priplodnih bikova.
Prema uzgajivačkim programima i brojnosti pojedinih rasa posebno su potrebni bikovi rase šarole, hereford i angus. Češka Republika ima dobro organizovane i stručno osposobljene selektivne stanice za tovno govedarstvo, gde se pre utvrđivanja zdravstvenog stanja analiziraju reproduktivne sposobnosti, uz uvid o poreklu. Naša zemlja i Češka Republika imaju verifikovan sertifikavat o uvozu goveda, što je dobra osnova za proveru kvaliteta. Međutim, naši odgajivači, na osnovu ranijih iskustva, od partnera u Češkoj očekuju i dve tri dodatne analize koje se u sertifikatu ne pominju (leptospiroza i BVD), a potrebno je da se kod bikova ispitaju još neke karakteristike.
Odgajivači tovnih rasa koji učestvuju u uvozu i dalje će koristiti veštačko osemenjavanje, a smatraju da je potrebno što pre primeniti i embriotransfer u reprodukciji. Pomenuta grupa odgajivača tovnih rasa imaju program uzgoja i selekcije kvalitetnih bikova visokokvalitetnih tovnih rasa, o čemu je upoznato Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i o čemu će se 02.08. i razgovarati u Nemanjinoj. Postojanje ovakvih centara doprinelo bi bržem i racionalnijem podizanju kvaliteta u našoj zemlji.
U Srbiji je u poslednje dve godine opao broj tovljača junadi za oko 8.000 gazdinstava, što se oseća na tržištu, iako su ti farmeri imali u proseku u tovu 4-6 grla.
Berze Tibor, predsednik Udruženja „Kasum” iz Bačke Topole, čiji članovi, uglavnom, imaju šarole rasu, o pomenutom uvozu bikova za „AgroServis plus” kaže:
- U oplemenjavanju rase šarole krenuli smo sa visoko kvalitetnom linijom iz Francuske i Mađarske i sada je važno da ubrzano taj proces nastavimo sa novim bikovima koje ima Češka Republika. To će biti nova etapa u našem poslu. Verujem da ćemo uskoro imati u priplodu najmanje 5.000 krava rase šarole i da ćemo biti značajni za širenje ove rase u regionu – kaže Berza.
Ovaj stočar je vlasnik farme šarole sa 400 različitih kategorija.
U regionu Potisja ova rasa je među produktivnijima, a farmer Mikušak Janoš za 10 godina rada prilagodio je ovu rasu pašnjačkim, gotovo stepskim uslovima gajenja na otvorenom tokom cele godine.
U ovom regionu, iako postoji najproduktivnija farma za proizvodnju mleka u Čantaviru, mnogi domaćini na salašima odlučili su da prekinu saradnju sa mlekarama, pogotovo „Imlekom” i vraćaju rashladne uređaje koje su imali na imanju. Dobri poznavaoci tvrde da se odavno nije dogodilo da za kratko vreme prestane proizvodnja mleka na malim imanjima. Tako domaćini koji i dalje žive na salašima sada mleko kupuju u trgovini i tvrde da za svog života neće obnoviti proizvodnju. Razloga je mnogo, a prvi koji pominju za nestanak „naše kravice” je niska otkupna cena mleka.
U okviru projekta: „Govedarstvo – gde je naša kravica”, koji je podržan od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.