ponedeljak, april 15Agro servis

INDUSTRIJSKA KONOPLJA NEOPRAVDANO ZAPOSTAVLJENA

 

Novi Sad, 7. april 2014.

Izvor: Dnevnik

Nerazvijena društvena svest, nemogućnost kupovine kvalitetnog semena i prevaziđena zakonska regulativa najveće su prepreke za potencijalne domaće uzgajivače industrijske konoplje, zaključeno je na predavanju Inicijative za promenu zakonske regulative kanabisa (Irka), održanom na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.

Ove godine industrijska konpolja se u Srbiji i Vojvodini možda neće ni sejati, a ako setve i bude, to će biti na par desetina hektara. Ova industrijska biljka ne sme se ni sejati bez prethodnog odobrenja Ministarstva poljoprivrede. A dozvole se daju ako se ispoštuju zakonski uslovi, koji podrazumevaju, pre svega, sertifikovano i pouzdano seme.

Iako je udruženje građana Irka javnosti postalo poznato nakon napora da se u Srbiji omogući medicinska primena kanabisa, ovoga puta akcenat je bio na industrijskom potencijalu ove biljke, koja je svojevremeno bila sađena na preko 50.000 hektara oranica, od čega dve trećine u Vojvodini, a zemljoradnici i država su od toga imali veliku korist.

Kako objašnjava predavač i agronom Vuk Raičević, ukupni troškovi sadnje industrijske konoplje iznose između 850 i 900 evra po hektaru, ukoliko uzgajivač nema ni seme, ni mehanizaciju, a očekivani prinos je od 800 kilograma do tone po hektaru, iako u razvijenim zemljama on dostiže preko dve tone. Cena semena neophodnog za jedan hektar iznosi oko 400 evra. Biljka koja nas je „izvukla iz posleratne bede“ danas se skoro uopšte ne gaji, iako Srbija ima povoljne klimatske uslove i kvalitetnu zemlju, pre svega zbog nezainteresovanosti, slabog obrazovanja i nepostojanja kudeljara.

Podsećamo, u Odžacima je svojevremeno postojala najvažnija kudeljara u Austrougarskoj monarhiji, gde su pravljene čak i žice za teniske rekete korišćene širom Evrope. Ova jednogodišnja biljka sazreva vrlo brzo, od proleća do jeseni, i apsolutno svaki njen deo je upotrebljiv, bilo u industriji, medicini ili ishrani.

Industrijska konoplja, koja ima možda najširu upotrebu na planeti, u najgorem slučaju je dvostruko isplativija od pšenice. Umesto u tekstilnoj, građevinskoj, farmaceutskoj, medicinskoj, prehrambenoj i drugim industrijama, u Srbiji se ona, to jest njeno zrno ili seme, koristi za tov šarana i pastrmke, a stabljika za grejanje, budući da nakon gašenja leskovačke kudeljare i beogradskog brodogradilišta nikome nisu zanimljiva vlakna industrijske konoplje.

Raičević podseća da je spuštanje zakonskog maksimuma količine psihoaktivnog THC-a u industrijskoj konoplji sa 0,6 (koliko je bilo u Jugoslaviji) na 0,3 procenta besmisleno, budući da sunčeva svetlost i vlaga mogu uticati na povećanje THC-a u konoplji i tako učiniti ceo rod ilegalnim. Predavač napominje da je od Kine pre 3.000 godina do Rusije danas upotreba industrijske konoplje izuzetno isplativa i korisna, jer ulje industrijske konoplje sadrži sve tri bitne masne kiseline, kojih u drugim uljima nema.

Član Irke Boris Selić okupljenima je rekao da se metod kojim se industrijska konoplja danas tretira i koristi u Srbiji može uporediti s loženjem parketa za grejanje, mada čak i kada se upotrebi kao stočna hrana, đubrivo ili ogrev, ona daleko prevazilazi konkurentne biljke.

Strah od zloupotrebe industrijske konoplje je neutemeljen, tvrde predavači, budući da je maksimalna propisana količina THC-a u Srbiji oko 30 puta manja od one koja se nalazi u indijskoj konoplji koju  puše uživaoci.

Ostavite odgovor