ponedeljak, april 15Agro servis

IZVOZ KUKURUZA PREPOLOVLJEN?

 

Beograd, 18. avgust 2015

Izvor: Večernje novosti

  • Vreli letnji dani i suša, osim ratarima, prave probleme i privrednicima. Ugroženo mesto Srbije među prvih 10 izvoznika

Pozicija Srbije među 10 najvećih izvoznika kukuruza u svetu, ove godine bi, kako procenjuju stručnjaci, mogla da bude ugrožena. Suša, koja već više od 40 dana stvara glavobolje poljoprivrednicima, time što je rod ove, kod nas najzastupljenije žitarice, u odnosu na prošlu godinu, smanjila za gotovo polovinu, počela je da pravi probleme i izvoznicima.

Manja muka je, kako objašnjava Vukosav Saković, direktor “Žita Srbije”, to što barže sa kukuruzom zbog niskog vodostaja ne mogu da plove Dunavom do Crnog mora i, samim tim, naš kukuruz ne stiže do stranih tržišta, a daleko veći su upravo smanjeni prinosi na njivama.

– Procenjuje se da će ovogodišnji rod kukuruza biti oko šest miliona tona, odnosno nekih deset odsto manje od prosečnog višegodišnjeg roda, ali čak 25 odsto manje kada se poredi sa prošlom, izuzetno dobrom godinom – ističe Saković. – I pored toga, siguran sam da će se naši izvoznici pojaviti na tržištu, kako ne bi izgubili poziciju, kao što se to dogodilo 2012. godine, kada nas je, uz sušu, pogodila i afera sa aflatoksinima.

Izvoznici kukuruza, dodaje Saković, mogu da računaju i na solidne prelazne zalihe, od oko 750.000 tona, tako da bi, sa njima, izvoz mogao da dostigne dva miliona tona, za milion manje nego što je izvezeno kukuruza prošlogodišnjeg roda.

– Cena kukuruza, u Srbiji, trenutno se kreće oko 17,5 dinara za kilogram, i lagano napreduje – navodi Saković. – Na svetskim tržištima se kukuruzom trguje po ceni od 143 evra za tonu, ali sigurno je da će prvi izvozni poslovi biti realizovani tek u prvoj polovini septembra. U avgustu, naime, taj posao ne dopušta upravo suša i nizak vodostaj Dunava.

Soja, koja je ove godine, prema rečima dr Miloša Vidića, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, sejana na više od 200 hektara, takođe je postradala od suše. Rod ove uljarice, čije su prerađevine, poreklom iz naše zemlje, izuzetno cenjene upravo zbog toga što nisu genetski modifikovane, ove godne će biti znatno niži nego obično.

– Kada se poredi sa prošlom, rekordnom godinom, i prosečnim prinosom od 3,5 tona po hektaru, prosečan rod od 1,7 do najviše dve tone, koji se ove godine očekuje, veoma je mali – kaže Vidić. – Smanjenje je, međutim uočljivo i kada se poredi sa višegodišnjim prosekom, koji iznosi oko 2,5 tonea po hektaru.

Vidić takođe navodi kako potrebe Srbije za sojom neće biti ugrožene, odnosno da će soje sa naših njiva biti dovoljno, pre svega zbog povećanih površina, ali i zbog smanjenog stočnog fonda.

OGROMNE ŠTETE

* Suša je, prema proletos prezentovanim podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, poslednjih godina jedan od najvećih faktora rizika u poljoprivrednoj proizvodnji.

* 2000. godine, zabeležena šteta je od 700 miliona dolara, dok je 2003. dostigla milijardu dolara

* 2012. godine, kada je zabeležena definitivo najjača suša, šteta je dostigla čak dve milijarde dolara.

SUNCOKRET SE DRŽI

U odnosu na kukuruz i soju, za suncokret se može reći da dobro odoleva vrućinama. Kako ističe dr Igor Balalić, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, suša ne prija nijednoj biljnoj vrsti, ali je suncokret, sa dubokim i razvijenim korenovim sistemom, lakše podnosi. – Ove godine, samim tim, možemo da sa 180.000 hektara, očekujemo prinos u nivou višegodišnjeg proseka, od 2,4 tone po hektaru. Ono što će proizvođače takođe obradovati jeste to što se, istina, nezvanično, pominje i znatno viša cena za suncokret od prošlogodišnjih 32 dinara za kilogram – kaže Balalić.

Ostavite odgovor