petak, oktobar 4Agro servis

Zasadi „crvenog zlata“ ovog proleća niču širom Srbije, čak i tamo gde to nije uobičajeno

 

JUTRO MALINA, DVA RADNA MESTA

Beograd, 4. mart 2016.

Izvor: Večernje novosti

Malina, ili "crveno zlato", voće svojevremeno karakteristično samo za zapadnu Srbiju, ovog proleća trebalo bi da rodi i u mestima u kojima ranije nije. Prvi zasadi pojavili su se u Vojvodini i u okolini Svilajnca, a zbog širenja malinjaka u zapadnoj Srbiji, iz Instituta za voćarstvo u Čačku stiže upozorenje voćarima da obrate pažnju od koga kupuju sadnice. Ukoliko zasade zaražene biljke, može se dogoditi da ostanu bez roda.

U Kuli i okolini, malinjaci se šire i u zonama nekadašnjih industrijskih giganata. Radnici ugašenih firmi u gajenju malina vide unosan biznis, uprkos stalnim nevoljama sa otkupnim cenama. U Kuli je osnovano udruženje "Polka i polana", nazvano po sortama malina iz Poljske, koje se isključivo gaje u ovom delu Bačke. Udruženje čini 35 proizvođača iz Kule, Crvenke, Nove Crvenke, Sivca, Vrbasa i Stare Moravice, što je ukupno 15 hektara.

– Pre šest godina komšija Slavko Petelj i ja krenuli smo u probnu proizvodnju maline, da proverimo da li uspeva i na našem području. On je zasadio 20 ari, a ja duplo manje. Ta, prva godina, bila je izuzetno uspešna. Sve smo lako prodali na pijacama u Crvenki, Kuli, Vrbasu i Srbobranu. Narednih godina je bilo teže zbog konkurencije, a posle tri godine stupili smo u kontakt sa ljudima sa kvantaške pijace u Novom Sadu. Preuzimali su naš rod na otkupnoj stanici u Savinom Selu i otpremali ra u hladnjaču u Šapcu – kaže predsednik udruženja Stefan Bahtjak.

Malinari u planu imaju otvaranje otkupnog centra u Kuli i uspostavljanje direktnog kontakta sa hladnjačama i nakupcima.

– Moto udruženja je "Jutro malina – dva radna mesta", jer, računica pokazuje da se na jutru može proizvesti od 8 do 10 tona malina, čija je cena proteklih godina bila oko 200 dinara. Kad se odbiju troškovi proizvodnje, ostaje čista dobit od 800.000 do milion dinara godišnje. To su dve prosečne plate od oko 35.000 dinara mesečno, ili dva radna mesta u domaćinstvu – objašnjava Bahtjak. Proizvodnja malina podrazumeva i zapošljavanje oko 600 sezonaca.

 

 

 

 

Dr Aleksandar Leposavić i Stefan Bahtjak

 

 

Krajem februara u Kuli je organizovano i stručno predavanje o izboru sadnog materijala, zaštiti i navodnjavanju malinjaka, a da je to neophodno, kažu i u Institutu za voćarstvo u Čačku. Naučni saradnik dr Aleksandar Leposavić ističe da je zbog potražnje sadnica, došlo do neplanskog širenja malinjaka.

– Institut nema količinu sadnica koja bi mogla da zadovolji tržište. Mnogim zasadima je zbog starosti vreme za zamenu. Za mesec, do mesec i po, imaćemo neveliku količinu kontejnerskih sadnica, ali to neće biti ni približno dovoljno – kaže dr Leposavić. – Nažalost, imamo pojedince, kojima su zasadi propali, pa iz zapuštenih zasada uzimaju sadnice i prodaju ih, ne vodeći računa da li su zaražene. Cene su 15, 20, 30 pa i više dinara po komadu, a ljudi, vođeni prošlogodišnjom dobrom cenom maline, mahom kupuju sadnice.

Gotovo neverovatna priča dogodila se u Dragačevu, gde su domaćini, koji su rešili da sade ove voćke, posle izvesnog vremena otkrili da su u Ivanjici kupili sadnice divlje maline. Ovaj slučaj  dobiće epilog na sudu, pošto su oštećeni tužili prodavca divljih sadnica. Ostali koji su nedavno krenuli u ovaj posao nisu se pokajali.

– Pre dve godine u proleće sam posadio 30 ari maline. Prvi rod bio je prošle godine, kada sam uzeo oko 2.000 evra. Ove godine očekujem duplu zaradu. Zato sam rešio da zasad proširim, te sam od proizvođača iz Ivanjice kupio oko 5.000 sadnica i za to platio blizu hiljadu evra – ispričao nam je Vojkan Marić iz Čačka. -Imam dosta zemlje u Dragačevu i ovo je danas stvarno najlakši način da dođete do nekog dinara više.

***

Proizvođač Milun Jovanović iz okoline Ivanjice kaže da je ove godine već prodao oko 20.000 sadica. Cena je bila 25 dinara po komadu.

– Da sam imao još 100.000 sadnica, sve bih prodao. Zovu ljudi sa svih strana, čak i iz Crne Gore. Moje komšije razmišljaju da zasad saseku, da ne čekaju rod, već da samo rade na stvaranju sadnog materijala i da od toga zarađuju. Tako će bez muke doći do novca. Ipak, pitanje je dokle će trajati ovo interesovanje naroda za malinu zaključuje Jovanović.

Žika Cenić iz Dublja, predsednik Izvršnog odbora Udruženja malinara "Dimitrije Katić" iz Crkvenca kod Svilajnca, prvi je zasadio 5.000 sadnica sorte "polka". Voćnjak je rezultat saradnje sa Zadrugom "Agro-eko-voće" koja pomaže podizanju zasada u Resavi, pa je u više mesta oformila svoje podružnice. – Uloženo se vraća već posle prve berbe, a otkup je zagarantovan. Upravo ta sigurnost privlači ljude. U toku je prijevljivanje za sadnice, a zatim će se raditi analiza zemljišta – kaže Miroljub Spasojević. Sorta i kvalitet sadnica obezbeđivaće se uz stručnu pomoć ariljske zadruge.

Ostavite odgovor

Dozvoli obaveštenja o novim vestima! Da Ne hvala