Autor: Agro

 Novi Sad, 20. januar 2015.Izvor: DnevnikOve godine Evropa ukida kvote za mleko, što će, uz spuštanje ruske rampe za evropsku hranu, imati veliki uticaj i na naše tržište, to jest naše farmere, jer će se uvoz te namirnice povećati na račun domaće proizvodnje. Zapravo, naša proizvodnja već je ugrožena jer nam, kako kažu upućeni u tržišne tokove, već stižu jeftini mlečni proizvodi iz EU. S obzirom na to da je reč o nefer utakmici, sve ide na štetu domaćih proizvođača, a ni potrošači nemaju koristi jer sav kajmak skidaju uvoznici i trgovci.– Već su se na tržištu Srbije pojavili polutvrdi sirevi poput gaude, ementalera i trapista po 2,8 evra kilogram, kao posledica velikih količina visoko subvencionisanog mleka i prerađevina u EU – naglašava u razgovoru za „Dnevnik&ldquo...

 PROIZVODNJA ĐUBRIVA OŽIVELA, A NJIVE I DALJE POSNEŠabac, 30. decembar 2013.Izvor: DnevnikSrbija je po potrošnji mineralnih đubriva od 80 do 120 kilograma po hektaru obradivog zemljišta, na poslednjem mestu među zemljama regiona i ispod proseka Evropske unije. U poslednjih nekoliko godina primetan je pomak, potrošnja blago raste a, što je veoma važno, oporavlja se i proizvodnja đubriva po kojoj smo nekada bili za primer drugima.U širenje proizvodnje pojedine domaće kompanije uložile su značajna sredstva u proteklih nekoliko godina, međutim, oporavak proizvodnje đubriva ne prati i odgovarajuća upotreba tih sredstava u domaćoj poljoprivredi.– Aktuelni podaci govore da je ukupna potrošnja mineralnih đubriva u Srbiji u 2012. godini bila oko 400.000 tona, od čega je domaća proizvodnj...

 Beograd, 23. decembar 2014.Izvor: RTVMinistarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković izjavila je danas da je to ministarstvo predložilo izmene Zakona o podsticajima kojim će se izmeniti kriterijumi za dodelu subvencija u biljnoj proizvodnji i najavila da će u narednih mesec dana biti potpisan protokol o plasmanu proizvoda od goveđeg mesa na kinesko tržište."Predložili smo male izmene Zakona o podsticajima koje će ustvari značiti ove uštede u budžetu i odnose se na izmenu kriterijuma za dodelu subvencija u biljnoj proizvodnji. Umesto dosadašnjih 100 hektara za koje smo izdvajali velika sredstva iz budžeta i podsticali ratarsku proizvodnju sada ćemo izdvajati za do 20 hektara", rekla je Bogosavljević za RTS.Sa ovim izmenama, kako je naglasila, postižu se uštede "...

 SVEGA IMA ZA TRI MESECABeograd, 7. septembar 2015.Izvor: Večernje novostiU skladištima Direkcije robnih rezervi Srbije dovoljno robe. Osnovne namirnice čuvaju se kod samih proizvođačaDržavne Robne rezerve imaju dovoljno strateških prehrambenih proizvoda u skladištima i magacinima za naredna tri meseca. Osnovne namirnice, poput ulja, šećera, brašna, mesnih konzervi, za potrebe stanovništva u vanrednim situacijama, čuvaju kod samih proizvođača, kaže za "Novosti" Zorica Anđelković, v. d. direktora Direkcije republičkih robnih rezervi Srbije.Kupovina energenata, nafte i mazuta, zatim pšenice i kukuruza, osnovnih namirnica za potrebe Robnih rezervi finansira se iz državnog budžeta, za šta se izdvaja otprilike oko 1,5 milijarda dinara na godišnjem nivou, koliko je dobijeno i za t...

 Subotica, 13. novembar 2014.Izvor: RTVVojvođanski poljoprivrednici, zainteresovani za proizvodnju genetski nemodifikovane (Non-GMO) i organske soje, imaju šansu da svoje proizvode plasiraju na evropsko tržište, ali i da dobiju transfer tehnologija iz zapadnih zemalja.Ovim povodom, u Subotici je u toku seminar posvećen mogućnostima izvoza organskih proizvoda na tržište Evropske unije, a na kojem učestvuju i predstavnici austrijske asocijacije "Dunav soja".Direktorka njihovog regionalnog centra u Novom Sadu Marija Kalentić rekla je da je poljoprivrednicima otvoren poziv za učešće u partnerstvima u Vojvodini, a koje treba da omogući povezivanje domaćih proizvođača organske soje i drugih useva sa kupcima iz Švajcarske, Austrije i Nemačke."To su dugogodišnji ugovori za stab...

 TOVLJENICI U MAČVI I BANATU 209 DINARA, U BAČKOJ 215 DINARA PO KILOGRAMUNovi Sad, 21. april 2017.Cena tovljenika u Mačvi danas je dostigla 209 din/kg sa PDV-om. Klaničari su preuzeli skoro hiljadu tovljenika uz plaćanje za sedam dana. Kako nam je javio naš saradnik, samo još na par farmi u Badovincima za isporuku ima oko hiljadu komada, a u drugim oborima od 30-50 komada.Na manjim farmama u Sremu (Martinci, Kuzmin, Laćarak) klaničari su uspeli da kupe tovljenike za 190 dinara sa PDV-om.Na severu Bačke sve je manje tovljača, a i odgajivača prasadi. Cena tovljenika danas je stala na 215 din/kg sa PDV-om.U Banatu mali klaničari su na farmama, kako nam je javio Dragan Vujačić (TV Pančevo), tovljenike kupovali po 209 din/kg sa PDV-om, a iz seoskih obora po 160 din/kg sa PDV-om.U mesarama ...

 KAMPANJA PRE KAMPANJENovi Sad, 5. septembar 2014.Iz Kompanije „Sunoko” doo iz Novog Sada, sa potpisom direktora Ljubiše Radenkovića, organizatorima proizvodnje šećerne repe za potrebe šećerana ove kompanije stiglo je pismo kao „Obaveštenje o novonastalim okolnostima i ponudi za zaključenje Aneksa ugovora”. Pismo kao i Izjavu u prilogu prenosimo u celini:***„PREDMET: Obaveštenje o novonastalim okolnostima i Ponuda za zaključenje AneksaPoštovani,Vi ste sa Organizatorom proizvodnje „Sunoko" d.o.o. Novi Sad zaključili Ugovor o otkupu i isporuci šećerne repe za 2014. godinu. Ovim putem Vam se obraćamo kako bismo Vam obrazložili neophodnost izmene ovog Ugovora i ponudili zaključenje Aneksa.Naime, od dana zaključenja ugovora do danas, na tržištu prod...

 OPET RAMPA ZA SRPSKO BRAŠNOBeograd, 5. februar 2016.Izvor: Večernje novostiSrpski mlinari ponovo se suočavaju sa teškoćama pri izvozu brašna u Makedoniju. U nizu prepreka, koje naši susedi u poslednjih nekoliko godina smišljaju, poslednja je zahtev da se uradi analiza i superanaliza brašna u njihovim laboratorijama za svaki uvezeni kamion! To je trošak od po 400 evra po kamionu, što bi mlinare ostavilo bez ikakve zarade. Zato srpski mlinari traže da naša zemlja odgovori istom merom makedonskim uvoznicima.Novouvedeni, veštački izdatak je, kako kažu domaći mlinari, izmišnjen na štetu samih izvoznika i uvoznika i on čini čak osam odsto od vrednosti isporučenog brašna, čime se gubi svaki ekonomski smisao izvoza. U "Žitovojvodini", poslovnoj zajednici koja okuplja najveće mlinov...

 Novi Sad, 9. april 2014.Izvor: DnevnikNa zadovoljstvo potrošača, cena šećera pada i, kako stvari stoje, biće još manja. I poljoprivrednici mogu da budu zadovoljni jer su setvu šećerne repe priveli kraju, a ide im u prilog i ugovorena cena po kojoj će prodati slatki koren – najmanje 38 evra po toni.U celoj priči ovog puta najdeblji kraj su izvukle šećerane. Šećer daju sve jeftinije, a repu moraju da plate dobro, boreći se za svaki ugovoren hektar, jer to podrazumeva i njihov opstanak. U Srbiji se ovim poslom bave tri kompanije: Sunoko, Sfir i Helenik šugar, i prilično im je tesno na tržištu, te je pitanje koliko će šećerana izdražiti i koliko nam ih treba. Kako saznajemo, neke od njih nude više cene od ugovorenih jer je, na kraju krajeva, u pitanju borba za opstanak. U prot...

 Senta, 27. jul 2015.Izvor: RTSGodišnje se samo u Senti proizvede milion sadnica ruža, a najveći deo se proda na inostranom tržištu. Najverniji kupci su iz Rusije, gde se izveze čak 80 odsto sadnica. Iako Srbija, prema ocenama stručnjaka, ima mogućnosti za proizvodnju ruža, većina prodavaca to cveće uvozi iz Holandije.Vlasnica jedne cvećare Jerna Balog kaže da cveće nabavlja iz Aranđelovca, Beograda i Zrenjanina, zavisi šta se traži, a to cveće se uvozi iz Holandije i Italije.Holandske ruže su dvostruko skuplje od domaćih, a samo nekoliko stotina metara dalje, u senćanskom ataru, na imanju Ištvana Vašaša, ruža ima napretek.Na tri hektara, godišnje se proizvede skoro 200.000 ružinih sadnica. Najveći deo njih, čak 80 odsto, izveze se u Rusiju. "Don žuan", "tom-tom" i...