Autor: Agro

 GDE SU MERE ZA UBLAŽAVANJE POSLEDICA OD SUŠE?Novi Sad, 3. septembar 2012.Asocijacija poljoprivrednika u saopštenju za javnost o poslednjim usvojenim uredbama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navodi sledeće.„Na Vanrednoj sednici Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika održanoj povodom usvojene dve Uredbe koje se odnose na poljoprivredu, donesen je zaključak da ove mere nisu dodatne za ublažavanje posledica suše.Naime, ako će 160 miliona evra biti izdvojeno zbog suše. pitamo se gde su sredstva ovogodišnjeg agrarnog budžeta namenjena planiranom subvencionisanju poljoprivredne proizvodnje za 2012. godinu. Uredbom o subvencionisanju dizel goriva za jesenju setvu predviđeno je da poljoprivrednici nakon 15. septembra kupuju gorivo po tržišnim cenama, a da će s...

 UVOZ ŽIVIH SVINJA IZ MAĐARSKENovi Sad, 04. septembar  2012.g.Krajem protekle nedelje četiri klanice iz Srbije uvezle su više od hiljadu utovljenih svinja iz Mađarske po ceni od 1.62 do 1.65 evra po kilogramu. Klanice iz Novog Sada, Uba, Niša i Bačinaca našle su računicu u uvozu iako je otkupna cena tovljenika kod nas samo nešto veća, a za pojedine kategorije i niža.Osnovni razlog za uvoz živih svinja je momentalno manja ponuda i slabiji kvalitet na našem tržištu, tvrde uvoznici. Kako saznaje AgroServis, odgajivači svinja u Mačvi protekle nedelje klanicama su isporučili više stotina priplodnih krmača, jer su ostali bez komponenti stočne hrane za ishranu, a zapravo reč je o tome da ovi uspešni odgajivači svinja ne vide šansu za poslovni uspeh zbog visokih cena kukuruza i soje. Već...

 BIOLOŠKA DIVERZIJA NA SRBIJUNovi Sad, 25. septembar 2012.Vojvodina je setvom genetski modifikovanog kukuruza, koji su iz nepoznatog pravca uneli pojedinci, doživela biološki napad, bez mnogo šansi da se odbrani ukoliko ova pojava ne bude shvaćena i kao ekonomska diverzija! Kukuruz je zbog oprašivanja sklon da bude kontaminiran i to je, zapravo, opasnost za mnoga polja kukuruza – tvrde izvori „AgroServisa”.Ekspertiza rezultata do kojih su došli stručnjaci iz Novog Sada obavljena je u referentnoj laboratoriji u Nemačkoj i potvrđen je zaključak o GMO kukuruzu, što je ozbiljna opasnost, jer prema aktuelnom zakonu upotreba i gajenje biljaka sa ovakvom karakteristikom u Srbiji je zabranjena! Gajenje genetski modifikovanog kukuruza našu zemlju može onesposobiti za semensku...

 KOME SMETAJU JAVNA SKLADIŠTA?Novi Sad, 11. septembar 2012.Piše: Čedomir KecoDa li će i ova Vlada kao i prethodna nastaviti sa praksom nedovoljnog ulaganja u tržišne sigurnosti poljoprivrednika, kao i ona Tadićeva, kada je bila mala podrška ruralnom razvoju, realnom subvencionisanju skladištenja roba, izgradnji silosa... Šta se to loše ponovo događa za poljoprivredu? Reč je o inicijativi da se ugasi ili finansijski onesposobi Kompenzacioni fond Srbije koji je garant za funkcionisanje javnih skladišta za žitarice i uljarice, ali i hladnjače za voće.Fond i javna skladišta, su osnovani po zakonu koji je donet 2009. godine i uz pomoć Evropske banke počeo da živi. Tako je nastala nova institucija koju su prihvatile i banke. Naime, davalac robe (zrna) u javno skladište, čiji vlasnik posluje...

 RAZMENA MINERALNIH ĐUBRIVA ZA ŽITARICEBeograd/Novi Sad, 10. septembar 2012.g.Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 06. septembra 2012. godine, donela odluku da Republička direkcija za robne rezerve izvrši robnu razmenu 9.100.000 kg mineralnog đubriva NPK (15:15:15) za merkantilnu pšenicu i merkantilni kukuruz, po paritetima koji su niži od utvrđenog paritetnog odnosa predmetnih roba u rasponu od 10-20%, radi stimulacije poljoprivredne proizvodnje i ublažavanja posledica velikih suša koje su zadesile poljoprivredna područja, i to: - 1kg mineralnog đubriva NPK (15:15:15) za 1,65 kg merkantilne pšenice roda 2012. godine;- 1kg mineralnog đubriva NPK (15:15:15) za 1,55 kg merkantilnog kukuruza roda 2012. godine;- 1kg mineralnog đubriva NPK (15:15:15) za 1,90 kg merkantilne pš...

 UKINUTI TROŠKOVE ZAKUPA ZA DRŽAVNO ZEMLJIŠTENovi Sad, 6. septembar 2012.Centralna asocijacija proizvođača mleka iz Vojvodine obratila se svim opštinama u Vojvodini sa molbom i zahtevom da pomognu mlečnom govedarstvu.„Centralna asocijacija proizvođača mleka Vojvodine je prosledila obaveštenje za javnost, kao i apel nadležnom Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Pokrajinskoj vladi Vojvodine u kojem je iznela neke od predloga koji su neophodni da se preduzmu da bi eventualno ublažili posledice suše i živeli u nadi da ćemo preživeti 2012 /2013. godinu.Centralna asocijacija apeluje na sve Opštine i moli na potpuno razumevanje izuzetno teške i kritične situacije, te iz tog razloga predlaže da SVE Opštine proizvođačima mleka za narednu 2013. godinu ne potražuju plaća...

 Valjevo, 13.09.2022.RTSValjevska sela i njihovi domaćini oduvek su bili poznati po dobroj voćarskoj, ali i stočarskoj proizvodnji. Sedamdeste i osamdesete bile su zlatne godine tovnog govedarstva, a zatim i mlečnog govedarstva. Zbog rasta troškova proizvodnje i sušne godine najnoviji podaci sa terena govore o sve manjem broju muznih krava.U štali domaćina Vladimira Mitrovića iz sela Paune kod Valjeva krave za ponos.Trenutno je na muži 16 krava, jedan deo je pred teljenjem i nešto junica. Da bi postigao visoku mlečnost i bio siguran u kvalitet i kvantitet dobijenog mleka, na ovom gazdinstvu, vode računa o genetici i zato su sva grla su iz sopstvene proizvodnje. Krave jesu za ponos, ali je njihova isplativost na granici, kaže domaćin."Mleka će biti, ali količine se smanjuju, iskre...

 Beograd, 13.09.2022.PolitikaPonuda junećeg mesa i dalje može da podmiri domaću potrošnju i ne očekuju se nestašice, izjavio je Čedomir Keco, predsednik Udruženja „Agroprofit” koje okuplja najveći broj uzgajivača tovnih rasa goveda. Kako je objasnio za „Politiku” naspram istog perioda prošle godine broj junadi u tovu manji je za oko 60 odsto, ali je i ta ponuda dovoljna za potrebe klanične industrije i domaćih potrošača.– Do smanjenja junadi u tovu došlo je zbog većih troškova tova, smanjene proizvodnje hrane, a pre svega neodgovarajućih otkupnih cena. Domaći klaničari godišnje kupe i pripreme za prodaju od 86.000 do 90.000 žive junadi. Procenjuje se da je taj broj i nešto veći zbog nelegalnog klanja i neevidentirane prodaje – istakao je naš sagovor...

 Kać, 12.09.2022.DnevnikPom­fri­ta iz Ka­ća ima po re­sto­ra­ni­ma, ho­te­li­ma, ki­o­sci­ma br­ze hra­ne i ve­li­kim tr­go­vač­kim lan­ci­ma i po tom pro­iz­vo­du je fa­bri­ka "Pet fri­es" je­din­stve­na u na­šoj ze­mlji.Fa­bri­ka je po­če­la da ra­di to­kom epi­de­mi­je ko­ro­na­vi­ru­sa pre tri go­di­ne i us­pe­la je da se odr­ži u te­škom pri­vred­nom oku­že­nju, ka­da ugo­sti­telj­ski objek­ti ni­su ra­di­li.Pred­u­zet­nik Di­mi­tri­je Pe­tro­vić iz Ka­ća je na ide­ju da se b...

 Novi Sad, 12.09.2022.DnevnikPasulja će ove zime biti na trpezama sigurno, ali ćemo umesto domaćeg, kuvati više onog iz uvoza. Godinama ga uvozimo pa će tako biti i ove, samo što su sada suša i visoke dnevne temperature doprinele da domaćeg pasulja bude znatno manje nego lane.Prema podacima Privredne komore Srbije, lane smo imali pasulja na 8.045 hektara i dobili 8.986 tona pasulja, a podaci iz ove godine se još sabiraju.Isti izvor kaže da smo za pasulj 2021. godine duplo više para potrošili kupujući ga sa strane - 13,8 miliona evra, nego što smo zaradili od izvoza - 6,7 miliona evra. Već godinama pasulj kupujemo iz Kirgizije, Egipta, Poljske... a tome su doprineli niska cena i zahtevna proizvodnja. Ko hoće ozbiljno da se bavi ovim povrćem ne vredi da ga seje ukoliko nema zalivni sist...