četvrtak, april 18Agro servis

U MESNIM PRERAĐEVINAMA IMA SVEGA OSIM MESA

 

Novi Sad, 26. septembar 2013.

Izvor: Dnevnik

Da mesa uvozimo sve više i više, pokazuje statistika, ali time raste i sumnja među građanima da nam iz sveta stižu i svinjetina, govedina i piletina lošeg kvaliteta.

U prvoj polovini godine uvezli smo, po zvaničnim podacima, mesa za oko 15 miliona dolara, što je gotovo dvaput više nego lane, međutim, problem je u onome koje nam dolazi ilegalno, a ono uglavnom završi u viršlama, polutrajnim kobasicama, mesnim konzervama, paštetama…Ne dovodi se toliko u pitanje zdravlje potrošača, ali kvalitet svakako da, upozoravaju stručnjaci i potrošačke organizacije.

– Izbegavajte da kupujete pileće mleveno meso, a budite oprezni i sa svinjetinom, jer tu svega ima. Sada, uz novije mašine, lako je samleti ga da bude toliko sitno da golim okom ne možete videti šta ta smesa sadrži. Bolje da vam ne pričam šta sve dodaju! – kazao nam je mesar u jednoj novosadskoj mesari kada smo pitali ima li pilećih pljeskavica.

Uvoze se, veli naš sagovornik, najlošije kategorije mesa, ali to odgovara našim prerađivačima.

– To mehanički separatisano meso živine dobijeno je od najlošijih delova trupa živine. Ni sa svinjetinom nije ništa bolja situacija, a sve to završi u prerađevinama. Poznato je da u kratkotrajne kobasice idu led, sojino brašno, surutka, nekoliko vrsta konzervansa, stabilizatori, pojačivači ukusa, uz dodatak mesa, koje često ne prelazi petnaestak procenata u smesi. S tim što neki prerađivači, u skladu sa sadržajem kobasica, određuju i cenu, te one budu jeftinije, dok neki “drže kvalitet” i prodaju nam skupe, a loše prerađevine – dodaje naš sagovornik.

Sve to potvrđuju u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS).

– Naše meso nije sveže kao ono u EU. Ako ništa drugo, naš Zakon o Robnim rezervama dozvoljava da meso stoji godinu dana, dok je u EU taj rok šest meseci, nakon čega bi trebalo da se pretvori u meso za životinje ili da se spali. Međutim, kada istekne rok, takvo meso se legalno uvozi i prodaje u Srbiji. To meso je znatno jeftinije od svežeg, pa proizvođači na taj način ostvaruju ekstraprofit, nudeći kupcima prerađevine nižeg kvaliteta po visokoj ceni – kaže za “Dnevnik” predsednik NOPS-a Goran Papović. – Najgore u svemu je što nadležni neće da obnaroduju koji su to prerađivači u čijim je proizvodima takvo meso. E, to je čista obmana potrošača. Inspekcija kontroliše meso i prerađevine i kaže da je iz prometa povučeno 300 ili 500 kilogram, a nikada ne kaže imena. Mi i dalje ne možemo biti sigurni u ono što kupujemo, a prerađivači zarađuju li, zarađuju. 

U Privrednoj komori Srbije kažu da su, po zvaničnim podacima, kontrola kvaliteta i bezbednosti mesa na našem tržištu dobri, ali da u praksi to baš i nije uvek tako.

– Ne možemo nedokumentovano tvrditi da je meso iz uvoza loše – izjavio je sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju Nenad Budimović. – I odmrznuto meso može ići u prodaju, ali to mora da bude deklarisano da bi potrošači imali informaciju o tome šta kupuju. Za prvih šest meseci ove godine uvezeno je oko 4.600 tona svinjskog mesa, gotovo duplo više nego lane, kada je granicu prešlo 2.600 tona mesa, mahom za preradu.

U Upravi za veterinu kažu da sve uvozno meso prati sertifikat o kvalitetu, a ono se ponovo kod nas kontroliše u ovlašćenim laboratorijama. Ne može se, napominju, uvoziti zamrznuto meso koje je čuvano u hladnjači duže od pola godine.

DA VIŠE PRODAJEMO U EU

Jačanje sistema tržišnog nadzora prehrambenih i neprehrambenih proizvoda povećaće bezbednost srpskih proizvoda i obezbediće njihov veći pristup na tržište EU.

Učesnici Samita o tržišnom nadzoru juče su se složili u tome da on igra veoma važnu ulogu u novom zakonodavnom okviru EU koji reguliše tu oblast u cilju postizanja visokog nivoa zaštite potrošača, a paralelno s kreiranjem moderne tržišne strukture.

Na samitu je rečeno i da se u Srbiji od polovine prošle godine sprovodi projekat „Jačanje sistema tržišnog nadzora za neprehrambene i prehrambene proizvode“ u koji je EU donirala 2,5 miliona evra, a učešće Srbije je 350.000 evra.

Ostavite odgovor