Autor: Agro

 Novi Sad, 26. avgust 2014.Izvor: DnevnikUljare još nisu obnarodovale cenu suncokreta, ali po nagoveštajima prerađivača, biće slična lanjskoj te poljoprivrednici mogu biti zadovoljni s obzirom na opšti pad cena njihovih proizvoda. Po „Dnevnikovim” informacijama, akontativno bi za suncokret trebalo da dobiju oko 27 dinara, s PDV-om.  Cena soje ovogodišnjeg roda zasad se vrti između 35 i 40 dinara, s PDV-om, ali to nije konačna odluka prerađivača.Ako bude tako, ratari će dobiti manje nego lane, kada im je plaćeno 45 dinara.Sve su prilike, proizvođači šećerne repe ove godine neće se ovajditi kao lane. Pred početak kampanje, pojedine šećerane, tačnije senćanska, odlučile su da smanje otkupnu cenu slatkog korena jer ta industrija ne može da podnese cenu ugovorenu pre setve...

 Beograd, 7. mart 2016.Izvor: Blic„Jednog dana svi Srbi moći će da stanu pod jednu šljivu”. Ova stara narodna izreka mogla bi uskoro da izumre zajedno sa najpoznatijom srpskom voćkom. Naime, broj rodnih stabala šljive u Srbiji prepolovljen je u prethodnih 15 godina!Od 80 miliona stabala, koliko ih je bilo pre deceniju i po, ostalo nam je 50 miliona, od čega je samo 40 miliona u rodu - sumorna je statistika koju za “Blic” iznosi profesor Milovan Veličković sa katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Tim tempom, dakle, za samo 15 godina u Srbiji više neće biti nijednog rodnog stabla šljive. Šljivu je već danas teško videti na pijaci, jer se čak 90 odsto ukupne godišnje proizvodnje koristi za pravljenje rakije, dok se preostalih 10 odsto izv...

 Beograd, 5. jun 2014.Izvor: RTVPoplava je uništila 6.233 pčelinje zajednice, a ukupna šteta u pčelarstvu do sada je veća od 25 miliona evra, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.Reč je o preliminarnim podacima, a članovi SPOS, kojih ima 9.000, imaju rok da do 20. juna prijave zvanične podatke na osnovu zapisnika o šteti pribavljenim u svojim opštinama, rekao je Živadinović novinarima u Privrednoj komori Srbije."Ciklon 'Tamara' nije zahvatio samo poplavljena područja, nego čitavu Srbiju i mi smo u velikom problemu jer je ove godine bagremova paša u potpunosti izostala, ne samo da nemamo bagremovog meda, već praktično pčelinja društva nemaju dovoljno hrane ni za sebe", ukazao je Živadinović.On je precizirao da šteta z...

 Sombor, 16. mart 2016.Izvor: RTVSomborski poljoprivrednici održali su juče novi protest ispred Gradske kuće, tražeći da lokalna samouprava raspiše licitaciju za državno poljoprivredno zemljište. Oni su upozorili i na problem sa uzurpacijom više od 5.000 hektara poljoprivredne zemlje u Somboru, a sa njima su razgovarali predstavnici grada, koji su im uručili zaključak Vlade Srbije od 11. marta. U njemu se preporučuje lokalnim samoupravama da razmotre mogućnost da se poljoprivrednicima koji koriste zemljište bez pravnog osnova, ove agroekonomske godine dozvoli da prijave površinu državne poljoprivredne zemlje koju koriste do početka maja i da istovremeno plate naknadu za njeno korišćenje. U zaključku koji su poljoprivrednici dostavili novinarima, a koji je potpisao predsednik Vlade Srb...

 DA LI ĆE SUŠA DRMATI CENE – ULJANA REPICA SOLIDNO IZGLEDABeograd/Pariz, 12. april 2017.                                                                                                                                                                                                        &...

 PRVI OTKOSI MALI PRINOSINovi Sad, 24. jun 2014.Kombajni su tek toliko prisutni u vojvođanskim pšeničnim poljima da se može reći – „u toku je žetva”. Pun zamah žetalačkih poslova se očekuje za sedam do deset dana, ako to vreme dozvoli, tvrde ratari.Prvi otkosi pšenice u nijednom regionu ove naše žitnice, za sada, ne obećavaju rod ravan prošlogodišnjem.Agronomi kažu da su sazrele pšenice koje su „brzo žutile” i da takve daju mali klas. Ovakva polja nisu na vreme zaštićena od napada bolesti i insekata, pa su prinosi svega od 3,0 - 3,5 tone po hektaru realnost.U okolini Novog Sada prve pokošene njive su dale izuzetno slabe rezultate, kao što je slučaj i u okolini Subotice, Bačke Palanke, Rume, Sremske Mitrovice i Žablja.Zrno od prvih otkosa ima dobru hektoli...

 Beograd, 3. jul 2014.Izvor: DnevnikNivo aflatoksina u mleku u Srbiji od 1. jula vraćen je na evropski standard od 0,05 mikrograma po kilogramu, potvrdili su u Ministarstvu poljoprivrede. Pravilnikom, koji kontroliše nivo aflatoksina u mleku, predviđeno je da se od 1. jula nivo aflatoksina smanji deset puta, s 0,5 na 0,05 mikrograma po kilogramu, što je u skladu sa standardima EU, rečeno je u Ministarstvu.Vraćanje nivoa aflatoksina na nivo EU najavio je još početkom godine prethodni ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, koji je i potpisao pravilnik kojim se reguliše ta oblast.Vlada Srbije je krajem februara 2013. povećala dozvoljenu količinu aflatoksina u mleku deset puta – s 0,05 mikrograma po kilogramu na 0,5, pošto je u jesen 2012. utvrđeno da je zbog suše nivo tog otrova, ...

 ODBIJENE PONUDE ZA PRODAJU KUKURUZA PO CENI OD 20 DIN/KGNovi Sad, 9. oktobar 2017.Danas su ratari u srednjoj Bačkoj odbili da prodaju ovogodišnji rod kukuruza, iako im je nuđeno 20 din/kg, što je veća cena od postojećih berzanskih, jer očekuju da će potražnja i cena uskoro biti veći.Ovakav trgovački gard ratari su zauzeli poučeni iskustvom iz sušne 2012. godine, kada je otkupna cena kukuruza dostigla 25 - 27 din/kg. U ovom delu Vojvodine, gde je bilo kiše u pravo vreme, ratari su ovih dana ubrali oko 7.000 kg zrna po hektaru, ali to neće biti i prosek ovogodišnje berbe, potvrdili su danas našem saradniku. Mnogi, zapravo, kako kažu, neće sasvim pokriti direktne i troškove mašinske obrade zemljišta, jer su oni dostigli 97.300 dinara po hektaru. Ovaj iznos pojedini domaćini će i uvećati...

 Senta, 26. maj 2014.Izvor: DnevnikŠećerna repa na sirovinskom području Fabrike šećera „TE-TO“ u Senti je u dobrom stanju jer je setva na 13.500 hektara obavljena u optimalnom roku, a presejavanje useva je u nekim mestima obavljano samo na 300 hektara, uglavnom zbog pokorice. Direktorka senćanske šećerane Teodora Deak izjavila je  da su ove sezone površine pod šećernom repom veće nego lane.– Repa je u izuzetno dobroj kondiciji nakon ovog kišnog perioda, a proverom na terenu smo ustanovili da na gotovo svim površinama imamo oko 100.000 biljaka po hektaru, što je idealno, a na nekim površinama njihov broj je čak i veći –  kaže Teodora Deak. – Za sada nemamo informacija o tome da je bilo štete zbog proteklih padavina, a ako sve bude kako treba, oče...

 Novi Sad, 7. april 2014.Izvor: DnevnikNerazvijena društvena svest, nemogućnost kupovine kvalitetnog semena i prevaziđena zakonska regulativa najveće su prepreke za potencijalne domaće uzgajivače industrijske konoplje, zaključeno je na predavanju Inicijative za promenu zakonske regulative kanabisa (Irka), održanom na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.Ove godine industrijska konpolja se u Srbiji i Vojvodini možda neće ni sejati, a ako setve i bude, to će biti na par desetina hektara. Ova industrijska biljka ne sme se ni sejati bez prethodnog odobrenja Ministarstva poljoprivrede. A dozvole se daju ako se ispoštuju zakonski uslovi, koji podrazumevaju, pre svega, sertifikovano i pouzdano seme.Iako je udruženje građana Irka javnosti postalo poznato nakon napora da se u Srbiji om...