Autor: Agro

 Beograd, 7. mart 2016.Izvor: Blic„Jednog dana svi Srbi moći će da stanu pod jednu šljivu”. Ova stara narodna izreka mogla bi uskoro da izumre zajedno sa najpoznatijom srpskom voćkom. Naime, broj rodnih stabala šljive u Srbiji prepolovljen je u prethodnih 15 godina!Od 80 miliona stabala, koliko ih je bilo pre deceniju i po, ostalo nam je 50 miliona, od čega je samo 40 miliona u rodu - sumorna je statistika koju za “Blic” iznosi profesor Milovan Veličković sa katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Tim tempom, dakle, za samo 15 godina u Srbiji više neće biti nijednog rodnog stabla šljive. Šljivu je već danas teško videti na pijaci, jer se čak 90 odsto ukupne godišnje proizvodnje koristi za pravljenje rakije, dok se preostalih 10 odsto izv...

 Beograd, 19. april 2013.Izvor: RTSZbog kiše, šećerna repa zasejana mesec dana kasnije. Stručnjaci očekuju manji prinos. Zemljoradnicima odgovara cena repe koju nude šećerane.Kiše su omele ratare da na vreme zaseju šećernu repu. Ipak, stručnjaci se nadaju da će do kraja nedelje biti zasejano svih 65 hiljada hektara. Zemljoradnicima odgovara cena repe koju nude šećerane.Za razliku od prošle godine, šećerane ratarima po ugovoru sada daju pet dinara za kilogram repe, gotovo dinar više.Pero Latinović iz Banatskog Velikog Sela kaže da mu je ugovorom sa šećeranom u Senti obezbeđen sav repromaterijal, a da će im on predati repu i to po ceni od pet hiljada dinara po toni.Od svih ratarskih useva najveću zaradu zemljoradnici imaju od šećerne repe, čiji je prinos i do 60 tona po hektaru.Jelena M...

 Beograd, 3. jul 2014.Izvor: DnevnikNivo aflatoksina u mleku u Srbiji od 1. jula vraćen je na evropski standard od 0,05 mikrograma po kilogramu, potvrdili su u Ministarstvu poljoprivrede. Pravilnikom, koji kontroliše nivo aflatoksina u mleku, predviđeno je da se od 1. jula nivo aflatoksina smanji deset puta, s 0,5 na 0,05 mikrograma po kilogramu, što je u skladu sa standardima EU, rečeno je u Ministarstvu.Vraćanje nivoa aflatoksina na nivo EU najavio je još početkom godine prethodni ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, koji je i potpisao pravilnik kojim se reguliše ta oblast.Vlada Srbije je krajem februara 2013. povećala dozvoljenu količinu aflatoksina u mleku deset puta – s 0,05 mikrograma po kilogramu na 0,5, pošto je u jesen 2012. utvrđeno da je zbog suše nivo tog otrova, ...

 SUŠA OSUŠILA DUVANPiše: Branislav GulanNovi Sad, 14. septembar 2012. Kako se očekuje u Srbiji će se ove godine na oko 5.501 hektara proizvesti 8.239 tona duvana, uz prosečan prinos od oko 1,5 tona po hektaru. Rod je znatno manji nego lane, jer je suša „osušila”, odnosno smanjila ukupan rod za oko 25 odsto, zaključeno je na sednici Grupacije proizvođača i prerađivača duvana Privredne komore Srbije (PKS) i Odbora grupacije za proizvodnju, preradu i promet duvana D.O.O. Industrijsko bilje u Novom Sadu.Predsednik Grupacije proizvođača i prerađivača duvana PKS Đorđo Radojičić je naglasio da se zahteva da i proizvođači kada ga izvoze dobiju izvozne subvencije kao što ih imaju i uvoznici duvana. Radojičić je posebno podvukao da je sad prisutna nelojalna konurencija na tržiš...

 PRVI OTKOSI MALI PRINOSINovi Sad, 24. jun 2014.Kombajni su tek toliko prisutni u vojvođanskim pšeničnim poljima da se može reći – „u toku je žetva”. Pun zamah žetalačkih poslova se očekuje za sedam do deset dana, ako to vreme dozvoli, tvrde ratari.Prvi otkosi pšenice u nijednom regionu ove naše žitnice, za sada, ne obećavaju rod ravan prošlogodišnjem.Agronomi kažu da su sazrele pšenice koje su „brzo žutile” i da takve daju mali klas. Ovakva polja nisu na vreme zaštićena od napada bolesti i insekata, pa su prinosi svega od 3,0 - 3,5 tone po hektaru realnost.U okolini Novog Sada prve pokošene njive su dale izuzetno slabe rezultate, kao što je slučaj i u okolini Subotice, Bačke Palanke, Rume, Sremske Mitrovice i Žablja.Zrno od prvih otkosa ima dobru hektoli...

 Beograd, 5. jun 2014.Izvor: RTVPoplava je uništila 6.233 pčelinje zajednice, a ukupna šteta u pčelarstvu do sada je veća od 25 miliona evra, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.Reč je o preliminarnim podacima, a članovi SPOS, kojih ima 9.000, imaju rok da do 20. juna prijave zvanične podatke na osnovu zapisnika o šteti pribavljenim u svojim opštinama, rekao je Živadinović novinarima u Privrednoj komori Srbije."Ciklon 'Tamara' nije zahvatio samo poplavljena područja, nego čitavu Srbiju i mi smo u velikom problemu jer je ove godine bagremova paša u potpunosti izostala, ne samo da nemamo bagremovog meda, već praktično pčelinja društva nemaju dovoljno hrane ni za sebe", ukazao je Živadinović.On je precizirao da šteta z...

 UVEZENO SEME ZA OSAM MILIONA DOLARABeograd, 14. marta 2013.Na početku ove godine, u januaru, ostvaren je izvoz agrara Srbije u vrednosti od 156,4 miliona dolara. Istovremeno je uvezeno roba za 124,5 miliona dolara pa je ostvaren suficit od 31,9 miliona  dolara. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, karakteristika početka prometa  agrarnih proizvoda u 2013. godini  je, pad izvoza od 13,1 odsto u odnosu na isto vreme prošle godine.Ovakav izvoz u ukupnom izvozu Srbije učestvuje sa 17,7 odsto, a u uvozu sa 8,9 odsto. Ovu trgovinu karakteriše i rast uvoza za 29,8 odsto. Dakle, suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno - prehrambenih proizvoda u januaru 2013. godine ima pad od 61,2 odsto, dok je stopa pokrivenosti  uvoza sa izvozom 125,6 odsto.Kreta...

 ČEKA SE MANJE KLIJAVA SOJANovi Sad, 25. mart 2013.Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kako saznaje „AgroServis”, odobriće prodaju semenske soje samo za ovu setvenu godinu sa klijavošću 70 odsto Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Na ovaj način na tržištu će se naći oko 1.200 tona ovog zrna koje će Institut u većoj količini, a prema porudžbini prodati „Sojaproteinu” iz Bečeja i „Dijamantu” iz Zrenjanina, a manji deo pustiti na slobodno tržište.Prema klijavosti ovog zrna, ratari misle da je potrebno da se ono prodaje po nižoj ceni, dok stručnjaci tvrde da se testiranje zrna obavlja u nepovoljnijim uslovima u odnosu na uslove koji dočekaju zrno u oranici i poručuju da ne treba povećavati ni utrošak semena.Za setvu soj...

 PONOVO SE VRAĆA CARINABeograd, 10. april 2013.Od kraja juna i avgusta ove godine prestaće da važi privremeno ukinuta carina za kukuruz, pšenicu, uljanu repicu, soju i suncokret.Za pšenicu i uljanu repicu carine više neće biti od 30. juna, a od 31. avgusta za kukuruz, soju i suncokret, o čemu postoji Uredba Vlade.Od ovih datuma, opšta carinska stopa za uvoz pšenice i kukuruza će biti 30%, a za uvoz iz zemalja EU za pšenicu 21% i kukuruz 24%.Kako saznaje „AgroServis”, do sada ukinute carine nisu uticale na smanjenje cena na domaćem tržištu. Trgovci su izračunali da uvoz kukuruza i bez carine, zbog troškova transporta, košta 27-28 dinara po kilogramu. Na domaćem tržištu ova berzanska roba je još uvek jeftinija.

 JUTRO MALINA, DVA RADNA MESTABeograd, 4. mart 2016.Izvor: Večernje novostiMalina, ili "crveno zlato", voće svojevremeno karakteristično samo za zapadnu Srbiju, ovog proleća trebalo bi da rodi i u mestima u kojima ranije nije. Prvi zasadi pojavili su se u Vojvodini i u okolini Svilajnca, a zbog širenja malinjaka u zapadnoj Srbiji, iz Instituta za voćarstvo u Čačku stiže upozorenje voćarima da obrate pažnju od koga kupuju sadnice. Ukoliko zasade zaražene biljke, može se dogoditi da ostanu bez roda.U Kuli i okolini, malinjaci se šire i u zonama nekadašnjih industrijskih giganata. Radnici ugašenih firmi u gajenju malina vide unosan biznis, uprkos stalnim nevoljama sa otkupnim cenama. U Kuli je osnovano udruženje "Polka i polana", nazvano po sortama malina iz Poljske, ...