Autor: Agro

 Novi Sad, 19 februar 2016.Izvor: RTVI pored toga što prema mlečnom govedarstvu država u probnoj uredbi o raspodeli podsticaja nije bila restriktivna, pa su ostale subvencije po grlu od 25.000 dinara i 7 dinara premije za litar mleka, domaći farmeri smatraju to nedovoljnim stimulansom za nastavak i očuvanje proizvodnje mleka.U selu Kumane u Banatu gde postoji viševekovna tradicija bavljenja stočarstvom sve je manje farmera. Porodica Kaluđerski jedna je od retkih koja je nastavila tradiciju. Imaju oko 30 grla na muži i muzni prosek od 20 litara po kravi. Mukotrpan posao stočara od 365 dana u godini mnogo im lakše pada od neizvesnosti u bavljenju mlečnim govedarstvom. U ovom delu Banata menjaju se od prilike do prilike otkupljivači. Često je neizvesno i kada će doći da preuzmu mleko. Gl...

 JUTRO MALINA, DVA RADNA MESTABeograd, 4. mart 2016.Izvor: Večernje novostiMalina, ili "crveno zlato", voće svojevremeno karakteristično samo za zapadnu Srbiju, ovog proleća trebalo bi da rodi i u mestima u kojima ranije nije. Prvi zasadi pojavili su se u Vojvodini i u okolini Svilajnca, a zbog širenja malinjaka u zapadnoj Srbiji, iz Instituta za voćarstvo u Čačku stiže upozorenje voćarima da obrate pažnju od koga kupuju sadnice. Ukoliko zasade zaražene biljke, može se dogoditi da ostanu bez roda.U Kuli i okolini, malinjaci se šire i u zonama nekadašnjih industrijskih giganata. Radnici ugašenih firmi u gajenju malina vide unosan biznis, uprkos stalnim nevoljama sa otkupnim cenama. U Kuli je osnovano udruženje "Polka i polana", nazvano po sortama malina iz Poljske, ...

 Beograd, 7. mart 2016.Izvor: Blic„Jednog dana svi Srbi moći će da stanu pod jednu šljivu”. Ova stara narodna izreka mogla bi uskoro da izumre zajedno sa najpoznatijom srpskom voćkom. Naime, broj rodnih stabala šljive u Srbiji prepolovljen je u prethodnih 15 godina!Od 80 miliona stabala, koliko ih je bilo pre deceniju i po, ostalo nam je 50 miliona, od čega je samo 40 miliona u rodu - sumorna je statistika koju za “Blic” iznosi profesor Milovan Veličković sa katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Tim tempom, dakle, za samo 15 godina u Srbiji više neće biti nijednog rodnog stabla šljive. Šljivu je već danas teško videti na pijaci, jer se čak 90 odsto ukupne godišnje proizvodnje koristi za pravljenje rakije, dok se preostalih 10 odsto izv...

 Sombor, 16. mart 2016.Izvor: RTVSomborski poljoprivrednici održali su juče novi protest ispred Gradske kuće, tražeći da lokalna samouprava raspiše licitaciju za državno poljoprivredno zemljište. Oni su upozorili i na problem sa uzurpacijom više od 5.000 hektara poljoprivredne zemlje u Somboru, a sa njima su razgovarali predstavnici grada, koji su im uručili zaključak Vlade Srbije od 11. marta. U njemu se preporučuje lokalnim samoupravama da razmotre mogućnost da se poljoprivrednicima koji koriste zemljište bez pravnog osnova, ove agroekonomske godine dozvoli da prijave površinu državne poljoprivredne zemlje koju koriste do početka maja i da istovremeno plate naknadu za njeno korišćenje. U zaključku koji su poljoprivrednici dostavili novinarima, a koji je potpisao predsednik Vlade Srb...

 DA LI ĆE SUŠA DRMATI CENE – ULJANA REPICA SOLIDNO IZGLEDABeograd/Pariz, 12. april 2017.                                                                                                                                                                                                        &...

 ODBIJENE PONUDE ZA PRODAJU KUKURUZA PO CENI OD 20 DIN/KGNovi Sad, 9. oktobar 2017.Danas su ratari u srednjoj Bačkoj odbili da prodaju ovogodišnji rod kukuruza, iako im je nuđeno 20 din/kg, što je veća cena od postojećih berzanskih, jer očekuju da će potražnja i cena uskoro biti veći.Ovakav trgovački gard ratari su zauzeli poučeni iskustvom iz sušne 2012. godine, kada je otkupna cena kukuruza dostigla 25 - 27 din/kg. U ovom delu Vojvodine, gde je bilo kiše u pravo vreme, ratari su ovih dana ubrali oko 7.000 kg zrna po hektaru, ali to neće biti i prosek ovogodišnje berbe, potvrdili su danas našem saradniku. Mnogi, zapravo, kako kažu, neće sasvim pokriti direktne i troškove mašinske obrade zemljišta, jer su oni dostigli 97.300 dinara po hektaru. Ovaj iznos pojedini domaćini će i uvećati...

 ULJANA REPICA DONELA DOBITNovi Sad, 26. jul 2018.Uljana repica je osvojila mnoge regione, pa i srednji Banat. Ovog leta ratari su tamo požnjeli uljanu repicu sa skoro 3.000 hektara, što do sada nije bio slučaj. Prinos ove uljarice kretao se oko 3.500 kg/ha. Iako vremenske prilike nisu bile idealne za ovu proizvodnju, ratari su zadovoljni ostvarenim prihodom, jer se cena zrna kretala od 295 do 310 evra po toni, bez PDV-a.U prošloj setvi najzastupljenije su bile domaće sorte uljane repice i već danas se uveliko razmišlja o novoj setvi.Dr Ana Marjanović Jeromela iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu za „AgroServis plus” kaže da se i pored kišnih intervala, kada je to smetalo uljanoj repici, proizvodna godina može oceniti kao uspešna.Kiša je ponegde uticala na ...

 SMANJENE I UKINUTE NAKNADE ZA VETERINARSKO – SANITARNE PREGLEDEBeograd, 20. mart 2014.Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o smanjenju naknada za izvršene veterinarsko - sanitarne preglede. Donošenjem ove odluke uvažene su sugestije poljoprivrednih proizvođača koji na ovaj način dobijaju povoljnije uslove prilikom proizvodnje. Izmena Odluke o visini naknada za izvršene veterinarsko - sanitarne preglede doprineće olakšanom radu industrije mesa i mleka kao i pratećih industrija jer odluka podrazumeva da se iznos naknade utvrdi na minimalnom iznosu propisanom Regulativom EC 882/2004. Na ovaj način, izvozna industrija biće rasterećena od naknada za veterinarsko - sanitarni pregled izvoznih pošiljki, s obzirom da će veterinarsko-sanitarni pregled  biti obavljen u toku pro...

 (NE)REALNI PLANOVI PROGNOZERABeograd, 21. mart 2014.U Privrednoj komori Srbije saopštili su predviđanje o prolećnoj setvi gde se u odnosu na prošlu godine očekuje više zasejanog kukuruza za 100.000 hektara, odnosno na ukupno 1,3 miliona hektara. U Komori navode da su se konsultovovali sa naučnim institucijama i drugim važnim ustanovama i po toj računici jara žita zauzeće 160.000 hektara, šećerna repa 70.000 hektara, čak 7.000 više nego lane, što ratari, prema saznanju lista „Gazdinstvo” smatraju veoma optimističkom prognozom.To isto tvrde i za suncokret, pomenut sa setvom na 200.000 hektara, iako je prošle godine bio posejan na svega 174.000 hektara i imao nepovoljnu cenu.Povećanje setve soja je sa 160.000 hektara na 170.000 se može dogoditi, ali sadnja duvana uz povećanj...

 Novi Sad, 7. april 2014.Izvor: DnevnikOvih dana opet su se u mestima nadomak Novog Sada, poput Kaća i Čeneja, povele priče o ceni poljoprivrednog zemljišta, koje, kako kažu meštani, raste li raste. Prema njihovim rečima, vrednost jutra oranica u čenejskom i kaćkom ataru dostigla je 10.000 evra.- Oglas za njive po toj ceni i ne osvane, kupac se pojavi istog dana - rekao nam je meštanin Kaća koji prodaje svojih par jutara, kako kaže, najkvalitetnije kaćke zemlje. Ove je parcele dosad davao u arendu, ali čim je odlučio da ih proda, našao je kupca, koji, izgleda, ne pita za cenu. Međutim, poljoprivrdnici iz Kaća s kojima smo razgovarali kažu da je takav slučaj verovatno pojedinačan i da cena zemlje ne raste, nego pada u poslednje vreme. Nisu je, vele, pogurale ni famozne priče o tom...