Autor: Agro

POLJOPRIVREDNICI SMANJUJU POVRŠINE POD PŠENICOM ILI PRELAZE NA EKOLOŠKU PROIZVODNJUIzvor: AgroglasO gajenju pšenice u Srbiji pisali smo pre. Sada objavljujemo iskustva iz Hrvatske, koja su sabrali u redakciji Agroglasa. Koliko i šta ćemo sejati i za koga, osnovna su pitanja. Zbog obrušavanja Javnih skladišta imaju kapacitet od svega 100.000 tona, izgubljena je i tržišna sigurnost.                                          *** Godina je za pšenicu u proizvodnom smislu bila dobra, ali očekivani finansijski efekat kod proizvođača je izostao. Ratari su (u tom delu) izgubili utakmicu, zarada je...

 Novi Sad, 24. april 2014.Izvor: DnevnikOd ukupno 800 registrovanih sredstava za zaštitu bilja u Srbiji, oko 40 odsto je registrovano na osnovu minimuma potrebne dokumentacije, tvrde u Udruženju proizvođača sredstava za zaštitu bilja (SECPA) u Srbiji, koje okuplja vodeće svetske kompanije u toj oblasti.Novinari, međutim, i pored upornog insistiranja, na održanoj konferenciji nisu uspeli da saznaju od predstavnika tog udruženja ko su proizvođači pesticida koji po navodima SECPA nose sa sobom rizik, jer su njihove nečistoće u pesticidima pod znakom pitanja. SECPA je podružnica evropske asocijacije proizvođača sredstava za zaštitu (ECPA) u Srbiji, i to od 2010.Okuplja predstavnike kompanija BASF, Bajer, Dou agrosajentist, DuPont, Megan agrohemikals i Singenta. Članovi SECPA istakli su da...

 PUKAO AGRARNI BUDŽET – POOLJOPRIVREDNICI TRAŽE ZAŠTITU OD PREMIJERA VUČIĆA I EVROPSKE KOMISIJENovi Sad, 18. septembar 2015.Izvor: List „Gazdinstvo”/„AgroServis” Ostalo je još 60 dana do predstavljanja novog Agrarnog budžeta u okviru državne kase za 2016. godinu, a isplate za tekuću godinu – obaveze prema Zakonu o podsticajima kasne. Istina je u tome da nema novca za upisane obaveze i da je Agrarni budžet pukao, jer u njega nije uneto najmanje 12 milijardi (a možda i više) dinara. Tako nije uplaćen novac „6.000 dinara po hektaru”, nestalo je para i za gorivo i mineralno đubrivo, za tov iz 2015. godine, ali i za ovogodišnji tov...Nedostatak novca za obaveze prema poljoprivrednicima Ministarstvo poljoprivrede još nije nabavilo, već se...

 ZADRUGARI ČEKAJU NOVI ZAKONBeograd, 30. januar 2013.Gašenjem zadruga smanjio se ekonomski napredak sela. Novim zakonom i zadrugama će biti omogućen pristup merama agrarne i ekonomske politike, kažu u resornom ministarstvu. Zadrugama u poslednjih dvadesetak godina oduzeto više od 200.000 hektara obradivog zamljišta. Srbija će uskoro dobiti novi zakon o zemljoradničkim zadrugama. Iz resornog ministarstva najavljuju da će, pored ostalog, on omogućiti vraćanje zadružnih njiva i imovine. Vreme je pokazalo da se njihovim gašenjem smanjio ekonomski napredak sela.Jedna od najstarijih zemljoradničkih zadruga u Srbiji "Azanja" pokušava da preživi. Devedesetih godina prošlog veka u zadruzi je bilo osamdeset radnika, pet agronoma, dvadesetak poljoprivrednih tehničara, obrađivali s...

 SR­BI­JU PRI­TI­SKA­JU DA ME­NJA ZA­KON O GMONovi Sad, 25. januar 2013.Ma­da su sko­ro svi sa­gla­sni da Sr­bi­ji ni­je po­treb­na ge­net­ski modifiko­va­na hra­na, ve­li­ko je pi­ta­nje da li će na­ša dr­ža­va mo­ći da se od­u­pre na­sto­ja­nji­ma da se oba­ve­že na uvoz i di­stri­bu­ci­ju genetski mo­di­fi­ko­va­nih pro­iz­vo­da. Na­i­me, stra­ne svet­ske kompani­je ko­je pro­iz­vo­de GMO su mo­no­po­li­sti i ima­ju po­li­tič­ku po­dr­šku, što im omo­gu­ća­va da ta hra­na, ko­ju gra­đa­n...

  Beograd, 11. januar 2013.Izvor: Novosti Najmanje naših proizvoda, po svemu sudeći, ima u Srbiji, jer građani naše zemlje više "vole“ pasulj iz Kirgistana, luk iz Kine ili poljske jabuke.Za samo godinu dana uvoz pojedinog voća i povrća je porastao i do četiri puta.Tone zeleniša iz domaćih povrtnjaka i voćnjaka često propadaju, a građanima se nudi svetsko. Sve više uvozimo ono što i sami proizvodimo. U spoljnotrgovinskoj razmeni povrća, beležimo konstantan deficit.Sa smanjenjem carinskih zaštita na hranu koja će nam stizati iz Evrope, uvoz će sigurno biti sve veći. Evica Mihaljević, direktorka Asocijacije "Plodovi Srbije“, kaže da će trgovci odmah reagovati na jeftinije namirnice iz Unije i početi da uvoze voće i povrće. "Ne treba se toliko bojati ...

 Jeff Smith je simpatičan, nasmešen i blag mladi čovek koji je, poput nekog misionara, u stanju do besvesti i neumorno, uvek s istim ljubaznim osmehom na licu, objašnjavati teze iz svoje knjige.Jednom rečju: aktivist. Onaj pravi, koji aktivno deluje i dok šeta ulicom, naručuje u restoranu ili podnosi nekoliko intervjua dnevno.Uprkos žestini sadržaja njegovih priča i teza, njegov glas se nikad ne podiže niti on kao osoba širi ikakvu energiju nasilja - što je čak i suprotnost opravdanoj ljutnji koju možda osetite ako pročitate Seme obmane.Ko nas to obmanjuje i kako? To zna Jeff. I podelio je to s nama.Nexus: Tvrdite da se nalazimo usred najvećeg eksperimenta s hranom u istoriji. Koliki je opseg tog eksperimenta, za početak – po količini zasađenih polja i procentu hrane kontam...

 RUČNO RAĐENE ČOKOLADERiegersburg, 12. decembar 2012.U Evropi su trenutno hit ručno rađene čokolade. Jedan od proizvođača Josef Zotter, uneo je pravu malu revoluciju u svet čokolade s ručno rađenim čokoladama. Ovaj kreativac iz Riegersburga, koji jedini u Evropi proizvodi čokolade organskog kvaliteta po fair trade principima, počevši od zrna kakaa do finalnog proizvoda, uspeo je lansirati ručno rađene čokolade kao „zvezde“ u svetu čokolade, dodajući im kombinacije neobičnih ukusa. Time je, kažu mnogi, započeo „čokoladnu revoluciju” uvodeći i nove kombinacije ukusa i nove oblike čokolada s omotima kao pravim malim umetničkim delima, a transformisao je poslastice u „zelenu hranu”. Trenutno se u ponudi nalazi više od 300 vrsta čokolada. (Glas Slavonije...

 VUČIĆEV NEW DEAL ZA SRPSKU POLJOPRIVREDU I PRIVREDU(Vučićev  zato što u ovom trenutku samo ga on može sprovesti)Piše: Rafail RuskovskiPOLAZNE PRETPOSTAVKENajbrži način ulaganja i vraćanja novca u Srbiji je u poljoprivredu. U poljoprivredi je najbrže ulaganje i vraćanje u veštačko đubrivo. Naime, neosporno je da ratarstvo u Srbiji troši ukupno godišnje tek 20% potrebnih količina veštačkog đubriva. Naime, na četiri miliona hektara, koliko ima u Srbiji hektara, godišnje se upotrebi tek oko 250 – 300 hiljada tona, a realna potreba prema agrotehničkom minimumu je dva miliona tona. Zemljoradnici đubrivo ne uzimaju ne zato što ga nema na tržištu, već zato što je za njih preskupo. Trenutna cena prosečne formulacije je 50 dinara za kilogram. Da bi ga zemljoradnici upotrebljavali po...

 Novi Sad, 23. april 2014.Izvor: DnevnikRevitalizacijom preduzeća koja se bave proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije u Srbiji moglo bi da bude otvoreno 10.000 radnih mesta i proizvodila bi se hrana za 50 miliona stanovnika, rekao je generalni sekretar Udruženja diplomiranih mašinskih inženjera Miroslav Krstić. Na zajedničkoj konferenciji za novinare Saveza samostalnog sindikata metalaca Srbije istakao je da su stručnjaci tog udruženja uradili analizu koja je pokazala da se zbog stanja u agraru, a pre svega lošeg stanja poljoprivredne mehanizacije, godišnje gubi oko milijarda evra.Analiza je pokazala da bi stvaranjem uslova za reindustrijalizaciju ovih preduzeća, 2015. godine u proizvodnji traktora, sa prosečnom platom od 360 evra po zaposlenom, bilo moguće ostvariti finansijsk...