Autor: Agro

 VUČIĆEV NEW DEAL ZA SRPSKU POLJOPRIVREDU I PRIVREDU(Vučićev  zato što u ovom trenutku samo ga on može sprovesti)Piše: Rafail RuskovskiPOLAZNE PRETPOSTAVKENajbrži način ulaganja i vraćanja novca u Srbiji je u poljoprivredu. U poljoprivredi je najbrže ulaganje i vraćanje u veštačko đubrivo. Naime, neosporno je da ratarstvo u Srbiji troši ukupno godišnje tek 20% potrebnih količina veštačkog đubriva. Naime, na četiri miliona hektara, koliko ima u Srbiji hektara, godišnje se upotrebi tek oko 250 – 300 hiljada tona, a realna potreba prema agrotehničkom minimumu je dva miliona tona. Zemljoradnici đubrivo ne uzimaju ne zato što ga nema na tržištu, već zato što je za njih preskupo. Trenutna cena prosečne formulacije je 50 dinara za kilogram. Da bi ga zemljoradnici upotrebljavali po...

 Novi Sad, 23. april 2014.Izvor: DnevnikRevitalizacijom preduzeća koja se bave proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije u Srbiji moglo bi da bude otvoreno 10.000 radnih mesta i proizvodila bi se hrana za 50 miliona stanovnika, rekao je generalni sekretar Udruženja diplomiranih mašinskih inženjera Miroslav Krstić. Na zajedničkoj konferenciji za novinare Saveza samostalnog sindikata metalaca Srbije istakao je da su stručnjaci tog udruženja uradili analizu koja je pokazala da se zbog stanja u agraru, a pre svega lošeg stanja poljoprivredne mehanizacije, godišnje gubi oko milijarda evra.Analiza je pokazala da bi stvaranjem uslova za reindustrijalizaciju ovih preduzeća, 2015. godine u proizvodnji traktora, sa prosečnom platom od 360 evra po zaposlenom, bilo moguće ostvariti finansijsk...

 ZADRUGARI ČEKAJU NOVI ZAKONBeograd, 30. januar 2013.Gašenjem zadruga smanjio se ekonomski napredak sela. Novim zakonom i zadrugama će biti omogućen pristup merama agrarne i ekonomske politike, kažu u resornom ministarstvu. Zadrugama u poslednjih dvadesetak godina oduzeto više od 200.000 hektara obradivog zamljišta. Srbija će uskoro dobiti novi zakon o zemljoradničkim zadrugama. Iz resornog ministarstva najavljuju da će, pored ostalog, on omogućiti vraćanje zadružnih njiva i imovine. Vreme je pokazalo da se njihovim gašenjem smanjio ekonomski napredak sela.Jedna od najstarijih zemljoradničkih zadruga u Srbiji "Azanja" pokušava da preživi. Devedesetih godina prošlog veka u zadruzi je bilo osamdeset radnika, pet agronoma, dvadesetak poljoprivrednih tehničara, obrađivali s...

 SR­BI­JU PRI­TI­SKA­JU DA ME­NJA ZA­KON O GMONovi Sad, 25. januar 2013.Ma­da su sko­ro svi sa­gla­sni da Sr­bi­ji ni­je po­treb­na ge­net­ski modifiko­va­na hra­na, ve­li­ko je pi­ta­nje da li će na­ša dr­ža­va mo­ći da se od­u­pre na­sto­ja­nji­ma da se oba­ve­že na uvoz i di­stri­bu­ci­ju genetski mo­di­fi­ko­va­nih pro­iz­vo­da. Na­i­me, stra­ne svet­ske kompani­je ko­je pro­iz­vo­de GMO su mo­no­po­li­sti i ima­ju po­li­tič­ku po­dr­šku, što im omo­gu­ća­va da ta hra­na, ko­ju gra­đa­n...

 U ŠIDU ZAKUP ZEMLjE 73 EVRA NA 30 GODINAŠid, 24. jun 2015.Izvor: „Gazdinstvo”Iako kršenje Zakona o poljoprivrednom zemljištu u šidskoj opštini traje više godina, svi zvanični organi se prave gluvi i slepi. Kako smo čuli, moćnici i crkvene vlasti najviše su razorile atar u Erdeviku, da bi za sebe poslagali sve kockice potaman.Stočaru, koji ispred farme gleda u državnu zemlju, date su parcele u Jameni, udaljeno 70 km, da odatle vozi silažu. Drugim stočarima je prećutano da tovljenike sele iz obora u obor da bi tako nakupili više grla za licitaciju. Pojedincima je dozvoljeno da, iako nisu ugovorom dobili zemlju, preuzmu ugovor i posade vinograde. Ta zemlja je izdata na 30 godina po 73,08 evra po hektaru na godišnjem nivou. U ovoj opštini zakupi oranica na 20-30 godina plaćan...

  Beograd, 11. januar 2013.Izvor: Novosti Najmanje naših proizvoda, po svemu sudeći, ima u Srbiji, jer građani naše zemlje više "vole“ pasulj iz Kirgistana, luk iz Kine ili poljske jabuke.Za samo godinu dana uvoz pojedinog voća i povrća je porastao i do četiri puta.Tone zeleniša iz domaćih povrtnjaka i voćnjaka često propadaju, a građanima se nudi svetsko. Sve više uvozimo ono što i sami proizvodimo. U spoljnotrgovinskoj razmeni povrća, beležimo konstantan deficit.Sa smanjenjem carinskih zaštita na hranu koja će nam stizati iz Evrope, uvoz će sigurno biti sve veći. Evica Mihaljević, direktorka Asocijacije "Plodovi Srbije“, kaže da će trgovci odmah reagovati na jeftinije namirnice iz Unije i početi da uvoze voće i povrće. "Ne treba se toliko bojati ...

 Beograd, 30. jun 2015.Izvor: Večernje novostiVišak poljoprivrednih proizvoda sve češće završava na deponijama i utrinama, a u Privrednoj komori ukazuju da treba otvoriti što više lokalnih sabirnih centara. Bačeni proizvodi bi mogli da pomognu siromašnimaTone voća i povrća sa domaćih useva svake godine završe na smetlištu. Slika brda krastavaca na utrinama pored Koridora 10 od pre nekoliko dana poslednji su ovakav slučaj. Lane su to bili novovaroški krompiri, pre toga ariljske maline, mleko iz Mačve... Razlozi su uvek hiperprodukcija i preniska otkupna cena proizvoda. Zato seljaci često svoju “muku” iz revolta bace, ukazujući da je ista ta namirnica skupo plaćena iz uvoza. Pitanje je, međutim, da li je hrana koja završi na deponiji mogla da nahrani gladne u Srbiji. I zašto...

 Stara planina, 2. jul 2015.Izvor: RTVEkstenzivni način gajenja stoke u Vojvodini je malo zastupljen, ali na jugu Srbije, na Staroj planinini, malobrojni stočari trude se da očuvaju stare autohtone rase, pa čak i proizvode meso po organskim principima, koje se prodaje samo u ekskluzivnim beogradskim restoranima i hotelima.Najveće stado krava rase buša u Srbiji nalazi se na obroncima Stare planine. Broji preko 280 grla, a zastupljene su bele, crne, sive, crvene i par tigrastih buša, koje su, kako nam je rekao naš domaćin, prava retkost i samo ih ima na ovoj farmi.Nikodije Velinov, koji na farmi vodi selekciju stada, kaže da se trude da očuvaju genetski resurs, a posebno vode računa o odabiru rasa i načinu ishrane, koja je veoma važna za proizvodnju organskog mesa.To podrazumeva ispašu ...

 Jeff Smith je simpatičan, nasmešen i blag mladi čovek koji je, poput nekog misionara, u stanju do besvesti i neumorno, uvek s istim ljubaznim osmehom na licu, objašnjavati teze iz svoje knjige.Jednom rečju: aktivist. Onaj pravi, koji aktivno deluje i dok šeta ulicom, naručuje u restoranu ili podnosi nekoliko intervjua dnevno.Uprkos žestini sadržaja njegovih priča i teza, njegov glas se nikad ne podiže niti on kao osoba širi ikakvu energiju nasilja - što je čak i suprotnost opravdanoj ljutnji koju možda osetite ako pročitate Seme obmane.Ko nas to obmanjuje i kako? To zna Jeff. I podelio je to s nama.Nexus: Tvrdite da se nalazimo usred najvećeg eksperimenta s hranom u istoriji. Koliki je opseg tog eksperimenta, za početak – po količini zasađenih polja i procentu hrane kontam...

 RUČNO RAĐENE ČOKOLADERiegersburg, 12. decembar 2012.U Evropi su trenutno hit ručno rađene čokolade. Jedan od proizvođača Josef Zotter, uneo je pravu malu revoluciju u svet čokolade s ručno rađenim čokoladama. Ovaj kreativac iz Riegersburga, koji jedini u Evropi proizvodi čokolade organskog kvaliteta po fair trade principima, počevši od zrna kakaa do finalnog proizvoda, uspeo je lansirati ručno rađene čokolade kao „zvezde“ u svetu čokolade, dodajući im kombinacije neobičnih ukusa. Time je, kažu mnogi, započeo „čokoladnu revoluciju” uvodeći i nove kombinacije ukusa i nove oblike čokolada s omotima kao pravim malim umetničkim delima, a transformisao je poslastice u „zelenu hranu”. Trenutno se u ponudi nalazi više od 300 vrsta čokolada. (Glas Slavonije...