Vesti

 KOME SMETAJU JAVNA SKLADIŠTA?Novi Sad, 11. septembar 2012.Piše: Čedomir KecoDa li će i ova Vlada kao i prethodna nastaviti sa praksom nedovoljnog ulaganja u tržišne sigurnosti poljoprivrednika, kao i ona Tadićeva, kada je bila mala podrška ruralnom razvoju, realnom subvencionisanju skladištenja roba, izgradnji silosa... Šta se to loše ponovo događa za poljoprivredu? Reč je o inicijativi da se ugasi ili finansijski onesposobi Kompenzacioni fond Srbije koji je garant za funkcionisanje javnih skladišta za žitarice i uljarice, ali i hladnjače za voće.Fond i javna skladišta, su osnovani po zakonu koji je donet 2009. godine i uz pomoć Evropske banke počeo da živi. Tako je nastala nova institucija koju su prihvatile i banke. Naime, davalac robe (zrna) u javno skladište, čiji vlasnik posluje...

 ZAKON O PODSTICAJIMA U JAVNOJ RASPRAVI?Beograd, 19. oktobar 2012.Nacrt zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji priprema Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dat je na mišljenje ministarstvu i ako ne bude ozbiljnih primedbi od utorka može biti dat i u javnu raspravu.Primena zakona ovakvog tipa u zemljama koje su ušle u Evropsku uniju su uticale na povećanje konkurentnosti, prestrojavanju i konsolidovanju primarne proizvodnje, pogotovo stočarstva.Donošenjem ovih zakona te zemlje su imale stručne i objektivne sektorske analize, pa su podsticajne mere zapravo bile na liniji poboljšanja statusa farmera i života na selima.Kod nas jedini dokument na koji se može osloniti pomenuti zakon - Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, je nedorečen. Postojeć...

 FARMERI NISU ZA PREVISOKU CENU SVINJANovi Sad/Modena, 20. april 2017.Cene tovljenika do 120 kg ovih dana porasle su za 50-60 dinara i danas su klanice za utovare plaćale 190-200 din/kg sa PDV. U isto vreme za prasad od 10-12 kg farmeri su tražili 400 din/kg, a za onu veću od 280-320 po kilogramu sa plaćenim PDV-om.Da li je ovo prolazni period od par dana ili će potrajati, pouzdano ne mogu da odgovore farmeri, dok klaničari uz takve cene planiraju smanjenje otkupa, što za one koji imaju lanac svojih mesara ili snabdevaju druge je samo špekulacija.-         Nema potpunog partnerskog odnosa između tovljača svinja i klanica, pa su na tržištu moguće oscilacije cena – od neprihvatljivo niskih do visokih. Na ovoj relaciji trpe tovljači i potroša...

 Beograd, 4. januar 2012.Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, dana 30. decembra 2011. godine usvojila Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe kojom se ograničava najviša ukupna stopa marže za određenu robu od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi, rok plaćanja te robe i vrednosti povraćaja, a u cilju sprečavanja poremećaja na tržištu.Odlukom koju je usvojila Vlada Republike Srbije ograničava se najviša ukupna stopa marže u prometu određene robe u visini od 10% i to za pšenično brašno (tip „400“ i „500“), jestivo biljno ulje (suncokretovo), termički obrađeno kravlje mleko (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt, šećer (beli kristalni), sveže meso (svinjsko, goveđe i kokošje) i za slatk...

 DEOBA AGRARNOG BUDŽETA PO NOVIM ARŠINIMA?Beograd, 17. decembar 2012.U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede očekuju da će Narodna skupština uvažiti zaključak Vlade i da će Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju razmatrati po hitnom postupku (http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/4241-12a.pdf). Pomenuti zakon, u odnosu na tekst koji je bio u kratkoj javnoj raspravi, sadrži mnoga poboljšanja i uvažene predloge poljoprivrednika. Tako je prihvaćeno da se u zakonske odredbe upiše da će iznos Agrarnog budžeta iznositi najmanje 5% od ukupne državne kase, a da posed za subvencije bude do 100 hektara uz minimalni podsticaj od 6.000 dinara po hektaru za sve vrste biljne proizvodnje.      K...

 Beograd, 13.09.2022.PolitikaPonuda junećeg mesa i dalje može da podmiri domaću potrošnju i ne očekuju se nestašice, izjavio je Čedomir Keco, predsednik Udruženja „Agroprofit” koje okuplja najveći broj uzgajivača tovnih rasa goveda. Kako je objasnio za „Politiku” naspram istog perioda prošle godine broj junadi u tovu manji je za oko 60 odsto, ali je i ta ponuda dovoljna za potrebe klanične industrije i domaćih potrošača.– Do smanjenja junadi u tovu došlo je zbog većih troškova tova, smanjene proizvodnje hrane, a pre svega neodgovarajućih otkupnih cena. Domaći klaničari godišnje kupe i pripreme za prodaju od 86.000 do 90.000 žive junadi. Procenjuje se da je taj broj i nešto veći zbog nelegalnog klanja i neevidentirane prodaje – istakao je naš sagovor...

 Valjevo, 13.09.2022.RTSValjevska sela i njihovi domaćini oduvek su bili poznati po dobroj voćarskoj, ali i stočarskoj proizvodnji. Sedamdeste i osamdesete bile su zlatne godine tovnog govedarstva, a zatim i mlečnog govedarstva. Zbog rasta troškova proizvodnje i sušne godine najnoviji podaci sa terena govore o sve manjem broju muznih krava.U štali domaćina Vladimira Mitrovića iz sela Paune kod Valjeva krave za ponos.Trenutno je na muži 16 krava, jedan deo je pred teljenjem i nešto junica. Da bi postigao visoku mlečnost i bio siguran u kvalitet i kvantitet dobijenog mleka, na ovom gazdinstvu, vode računa o genetici i zato su sva grla su iz sopstvene proizvodnje. Krave jesu za ponos, ali je njihova isplativost na granici, kaže domaćin."Mleka će biti, ali količine se smanjuju, iskre...

 Kać, 12.09.2022.DnevnikPom­fri­ta iz Ka­ća ima po re­sto­ra­ni­ma, ho­te­li­ma, ki­o­sci­ma br­ze hra­ne i ve­li­kim tr­go­vač­kim lan­ci­ma i po tom pro­iz­vo­du je fa­bri­ka "Pet fri­es" je­din­stve­na u na­šoj ze­mlji.Fa­bri­ka je po­če­la da ra­di to­kom epi­de­mi­je ko­ro­na­vi­ru­sa pre tri go­di­ne i us­pe­la je da se odr­ži u te­škom pri­vred­nom oku­že­nju, ka­da ugo­sti­telj­ski objek­ti ni­su ra­di­li.Pred­u­zet­nik Di­mi­tri­je Pe­tro­vić iz Ka­ća je na ide­ju da se b...

 Beograd, 12.09.2022.PolitikaPotrošači navode da se suočavaju sa sve dužim vremenom dostave proizvoda (42 procenta), kao i sa dužim čekanjem u redovima ili gužvama u slučaju klasičnih trgovina (36 odsto).Kupci nastavljaju da se prilagođavaju poremećajima u lancima snabdevanja i rastućoj inflaciji, pokazala je najnovija analiza globalne kompanije za istraživanje tržišta PWC. U istraživanju su navedeni stavovi 9.000 potrošača iz 25 zemalja. Oni koji su do sada bili suočeni s nedostupnošću proizvoda ili su im isporuke kasnile više nego očekivano kažu da ne bi oklevali da promene svoje navike. Više od trećine ispitanika (37 procenata) spremno je da kupuje kod različitih trgovaca kako bi nabavili sve što im je potrebno, a ističu i da bi se bez problema prebacili na onlajn trgovinu. Gotovo ...

 Novi Sad, 12.09.2022.DnevnikPasulja će ove zime biti na trpezama sigurno, ali ćemo umesto domaćeg, kuvati više onog iz uvoza. Godinama ga uvozimo pa će tako biti i ove, samo što su sada suša i visoke dnevne temperature doprinele da domaćeg pasulja bude znatno manje nego lane.Prema podacima Privredne komore Srbije, lane smo imali pasulja na 8.045 hektara i dobili 8.986 tona pasulja, a podaci iz ove godine se još sabiraju.Isti izvor kaže da smo za pasulj 2021. godine duplo više para potrošili kupujući ga sa strane - 13,8 miliona evra, nego što smo zaradili od izvoza - 6,7 miliona evra. Već godinama pasulj kupujemo iz Kirgizije, Egipta, Poljske... a tome su doprineli niska cena i zahtevna proizvodnja. Ko hoće ozbiljno da se bavi ovim povrćem ne vredi da ga seje ukoliko nema zalivni sist...