Vesti

 Novi Sad, 26. septembar 2013.Izvor: DnevnikDa mesa uvozimo sve više i više, pokazuje statistika, ali time raste i sumnja među građanima da nam iz sveta stižu i svinjetina, govedina i piletina lošeg kvaliteta.U prvoj polovini godine uvezli smo, po zvaničnim podacima, mesa za oko 15 miliona dolara, što je gotovo dvaput više nego lane, međutim, problem je u onome koje nam dolazi ilegalno, a ono uglavnom završi u viršlama, polutrajnim kobasicama, mesnim konzervama, paštetama...Ne dovodi se toliko u pitanje zdravlje potrošača, ali kvalitet svakako da, upozoravaju stručnjaci i potrošačke organizacije.– Izbegavajte da kupujete pileće mleveno meso, a budite oprezni i sa svinjetinom, jer tu svega ima. Sada, uz novije mašine, lako je samleti ga da bude toliko sitno da golim okom ne možet...

 KALKULACIJA CENE PŠENICE RODA 2014 GODINEZrenjanin, 4. avgust 2014.Naš saradnik dipl. ecc Vojislav Mirkov iz Zrenjanina pripremio je pregled o proizvodnji pšenice u ovoj godini, uz kraći osvrt na prošlu godinu. Autor je izneo i više predloga o podsticajima u ratarskoj proizvodnji.Posebno su interesantna kretanja troškova od 2007. godine, iz kojih se može videti i kretanje profita u ovoj proizvodnji.Kompletan tekst pogledajte u DODATKU.

 KO TO TAMO PEVA?Čedomir KecoMinistarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine nije izmirilo obaveze prema gazdinstvima za 2014. godinu (ostao je dug za tov, prvotelke...), a sada su pristigle i isplate premija za mleko (prvi kvartal). Premije od 6.000 dinara po hektaru za sva gazdinstva neće biti upućena na sela, jer taj trošak nije planiran u celosti, iako je to bila zakonska obaveza Ministarstva poljoprivrede.Analitičari tvrde da je ova stavka trebala da bude iskazana u iznosu od 10-12 milijardi dinara, a ne kao što smo juče objavili devet milijardi dinara. Bez razlike na iznos jedno je sigurno: gazdinstva su u prvoj polovini proizvodne i kalendarske godine ostala bez ovih uplata resornog ministarstva, što u istoriji „novog doba” višestranačkih vlada nije zabeleženo....

 Zrenjanin/Novi Sad, 26. avgust 2015.Cena suncokreta ovogodišnjeg roda ponovo je glavna tema među ratarima, pogotovo u Banatu, gde je ovom uljaricom i posejano najviše oranica. Proizvođači po lošem pamte prošlu godinu, kada su za zrno suncokreta prerađivači plaćali 27 ili 30 din/kg. Prošle sezone dobro su prošli oni koji su imali posebne aranžmane sa uljarama, pa su za suncokret dobili i znatno više, navodno zbog većih količina koje su isporučili.Upravo zbog niske cene u minuloj godini, prema oceni ratara, ove je posejano znatno manje suncokreta, a i prinos, kako je pokazao početak žetve, nije ujednačeno visok.Ovih dana proizvođači su pozvali u pomoć predstavnike Vlade, očekujući da će cena suncokreta biti barem 42 dinara uvećana za PDV, a ima i zahteva da ta cena bude i veća od 50 di...

 Beograd, 29. oktobar 2015.Izvor: RTSHrabri gurmani na društvenim mrežama od ponedeljka se trkuju ko će bolje da odbrani slaninu od Svetske zdravstvene organizacije. Ali, nesumnjivo je da će posle upozorenja o kancerogenosti nekih mesnih proizvoda prodaja pasti i nesumnjivo je da će to pogoditi stočare. Da li se u Srbiji razmišlja o tome i kakvi predlozi postoje?Kako je krenulo, možda se pušačima priključe i oni koji bi u pauzi na poslu da pregrizu slaninicu. Duvanski dim šteti ljudima u vašoj okolini, miris pršute može da navede na greh – kancerogeni. Poput paklica, i mesne prerađevine uskoro bi mogle da nose upozorenje "zalogaj ubija". Nutricionisti bi glasali "za"."Apsolutno jesam za to da se malo uozbiljimo, čitamo i vodimo računa šta jedemo", k...

 TAJKUNIMA U DŽEPU OSTALO NAJMANJE 50 MILIONA EVRANovi Sad, 10. septembar 2012.Od zabrane izvoza industrijskog bilja koristi će imati samo velike srpske agrarne kompanije i trgovačke firme kojima bi odluka Vlade Srbije mogla da uštedi, prema proceni vojvođanskih poljoprivrdnika, najmanje 50 miliona evra. Nažalost, jedna od prvih mera nove Vlade koja se tiče poljoprivrede doneta je zarad interesa pojedinaca.Agrar i seljaci njome su izgubili, a milioni će se preliti u tek nekoliko džepova.Naime, kada je reč o uljaricama, izvoznici  su napravili  terminske ugovore po cenama dobrano nižim od sadašnjih, te bi u slučaju realizacije tih poslova bili na gubitku. Sada, kada je država uvela zabranu, niko ih ne obavezuje da dogovore sa stranim kupcima ispoštuju. Kod šećerne repe je spe...

 Čurug, 6. februar 2013.Izvor: TanjugKomapanija Imlek plasirala je na tržište proizvode od organskog mleka, koji su jedinstveni, ne samo u Srbiji, nego i u regionu, saopštila je ta kompanija.Na rafovima prodavnica širom zemlje od danas se, pod zajedničkim imenom "bello organic", mogu naći organsko mleko, jogurt, pavlaka i sir, a cene tih proizvoda biće za 20 do 30 odsto više od klasičnih mlečnih proizvoda.Generalni direktor Imleka, Slobodan Petrović, istakao je da nije reč ni o kakvoj prevari, nego o stvarnosti u Srbiji i podvukao da je reč o proizvodima od organskog mlaka sa organske Velvet farme u Čurugu."Mi u ovom trenutku sa farme dobijamo 17.000 litara organskog mleka dnevno i sve ćemo preraditi u organske proizvode", rekao je Petrović novinarima.Deo proiz...

 STATUS SPREČIO DOBIJANJE POMOĆIBeograd, 16. avgust 2013.Autor: G. Vlaović „Danas”Predsednik Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu Aleksandar Senić izjavio je da Srbiji ove godine nisu odobrena sredstva iz IPARD pretpristupnih fondova Evropske unije za razvoj sela zbog, kako je rekao, nespremnosti naše administracije.U Ministarstvu poljoprivrede demantuju njegove tvrdnje i napominju da bespovratna sredstva nisu odobrena jer Srbija formalno pravno još uvek nije svrstana u zemlje kandidate za ulazak u Evropsku uniju.- Ove godine je Srbija mogla da povuče 50 miliona evra bespovratnih sredstava, aplicirala je za samo deset miliona evra, a prema nezvaničnim informacijama koje sam dobio, IPARD je odbio zahtev i za tih deset miliona evra uz obrazloženje da naša administracija ...

 ZAŠTO JE OVO LETO KIŠOVITOBeograd, 4. avgust 2014.Izvor: PolitikaZa sve krive prolećne padavine: one su izazvale visoku vlagu koja je stvorila nestabilnost u atmosferi, uslovljavajući pljuskove i grmljavinuProtekli jul dugo ćemo pominjati po kišnim danima – malo je onih u kojima tokom ovog meseca nije padala kiša.– Tačno je da je ovogodišnji jul jedan od najkišovitijih u smislu broja dana s padavinama, ali kada je reč o količini padavina, bilo je i kišovitijih. Jul s najviše padavina do sada bio je 1999. godine – kaže za „Politiku” profesor dr Jugoslav Nikolić, zamenik direktora u svojstvu rukovodioca Republičkog hidrometeorološkog zavoda, koji je i stalni predstavnik Republike Srbije u Svetskoj meteorološkoj organizaciji.Velika promenljivost vremena ovo...

 VUČIĆEV NEW DEAL ZA SRPSKU POLJOPRIVREDU I PRIVREDU(Vučićev  zato što u ovom trenutku samo ga on može sprovesti)Piše: Rafail RuskovskiPOLAZNE PRETPOSTAVKENajbrži način ulaganja i vraćanja novca u Srbiji je u poljoprivredu. U poljoprivredi je najbrže ulaganje i vraćanje u veštačko đubrivo. Naime, neosporno je da ratarstvo u Srbiji troši ukupno godišnje tek 20% potrebnih količina veštačkog đubriva. Naime, na četiri miliona hektara, koliko ima u Srbiji hektara, godišnje se upotrebi tek oko 250 – 300 hiljada tona, a realna potreba prema agrotehničkom minimumu je dva miliona tona. Zemljoradnici đubrivo ne uzimaju ne zato što ga nema na tržištu, već zato što je za njih preskupo. Trenutna cena prosečne formulacije je 50 dinara za kilogram. Da bi ga zemljoradnici upotrebljavali po...