Vesti

 Novi Sad, 23. decembar 2011.Pred nama su dani povećane potrošnje ribe. I ove godine samo trećina ribe je iz naših voda, a dve trećine iz uvoza. Ponuda je povećana i riba se nudi u marketima, ali i na trotoaru.Trebalo bi pazariti samo u prodavnicama koje imaju rashladne vitrine ili bazene. Važno je i da se pročita deklaracija na kojoj su navedeni podaci o proizvođaču, uvozniku, distributeru, kao i rok upotrebe i uslovi čuvanja. Treba izbegavati kupovinu van prodavnica, u kofama na trotoarima i pazariti samo u registrovanim ribarnicama – poručuju iz inspekcije.Sveža riba mora da ima bistre oči, crvenkaste škrge, krljušti koje su svetle, čvrste i ne otpadaju. Na pritisak prsta riblje meso mora da bude čvrsto, nelepljivo i elastično. Nikako ne sme da ima neugodan miris. Treba je ču...

 HRVATSKA UVEZE SVINJETINE KOLIKO SVE ZEMLJE EU ZAJEDNO!Zagreb, 25. maj 2012.  Neverovatno, ali istinito, Hrvatska čak izvozi kukuruz u Španiju, gde njime hrane svinje, a zatim u Hrvatsku izvoze svinjske polutke, tvrdi predsednik Središnjeg saveza uzgajivača svinja.Čak su 20,1 posto manje krmača i 21,3 posto manje tovljenika proizveli hrvatski uzgajivači svinja prošle godine u odnosu na godinu pre. Porazne brojke govore i o gotovo 20.000 tovljenika više uvezenih u prva tri meseca ove godine u odnosu na isto razdoblje lani, tako da će Hrvatska, ne promene li se ti dramatični trendovi, sasvim sigurno slediti sudbinu Slovenije, u kojoj se proizvodnja svinja ulaskom u EU i više nego prepolovila, upozorava Branko Bobetić, direktor GIU Croatistočara.SKUPO I SVE SKUPLJEKako napred, s ob...

 VEĆI POTENCIJALI ZA PROIZVODNJU I IZVOZ RIBEBeograd, 8. avgust 2012.U Srbiji se pod ribnjacima nalazi oko 14.000 hektara  (od je na 14.000 hektara šaranski, a ostalo samo na 14 hektara su pastrmski ribnjaci). Međutim, od ukupnog broja čak 20 odsto šaranskih ribnjaka je zapušteno i nalazi se van upotrebe. Na površini od oko 11.000 hektara ribnjaka koji su u funkciji, godišnje se proizvodi 12.500 do 15.000 tona ribe.Od toga oko 11.000 do 13.000 tona je šaranska i od 1.500 do 2.000 tona pastrmska riba. Ovo je između ostalog istaknuto na sednici Grupacije za ribarstvo Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije.,,Iako je proizvodnja ribe u poslednjoj deceniji povećana dva do tri puta i dalje se, zajedno sa količinom ribe ...

 SLOVENAČKA DOMAĆINSTVA MEĐU NAJSIROMAŠNIJIM U EUSlovenačka domaćinstva važe za najsiromašnija u Evropskoj uniji, sa prosečnom neto vrednošću imovine od oko 150.000 evra po domaćinstvu, navodi se u istraživanju Evropske centralne banke (ECB), koje je prenela slovenačka agencija STA. Prema rezultatima ankete koju je ECB sprovela u 15 zemalja EU, najbogatija domaćinstva ima Luksemburg, gde je prosečna neto vrednost imovine po domaćinstvu 710.000 evra. Odmah iza Luksemburga je Kipar sa prosečnom vrednošću od 670.900 evra. Belgija je trećeplasirana sa gotovo dvostruko manjom prosečnom vrednošću po domaćinstvu od Kipra – 338.600 evra. Slede Estonija – 291.400, Italija 275.200, Austrija 265.000 i Francuska – 233.400 evra. Nemačka je tek na devetommestu sa prosečnom neto vr...

 ZASNIVANJE PROIZVODNJE I OBRADABeograd, 18. decembar 2014.Izvor: Institut za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, BeogradDubina obrade i predsetvena priprema zavise od toga da li se bilje gaji radi dobijanja nadzemnog ili podzemnog dela, da li se seje ili rasađuje.Od davnina je poznato da je obrada zemljišta jedna od najvažnijih agrotehničkih mera koje treba obaviti na početku svake biljne proizvodnje.  Cilj obrade zemljišta je stvaranje sitno mrvičaste strukture i dovođenje zemljišta u stanje biološke zrelosti. Obrada zemljišta podrazumeva osnovnu, dipunsku i finu predsetvenu pripremu zemljišta.Osnovnom obradom smanjuje se brojnost korova, biljnih štetočina, i prisustvo prouzrokovača biljnih bolesti, a u zemljište se unose organska i mineralna hraniva i že...

 SAMO PROIZVOĐAČI ŠEĆERNE REPE PROIZVODE ZA POZNATOG KUPCANovi Sad, 11. mart 2014.U redovnoj mesečnoj blic- anketi lista „Gazdinstvo” anketirani su odgovarali na tri pitanja: (1.) da li su odlučili šta će sejati i ko je kupac njihove robe; (2.) šta ih posebno zabrinjava pred setvu i (3.) šta je potrebno da učini nova Vlada za poljoprivrednike?Kao odgovori o setvi navedene su tradicionalne ratarske kulture – kukuruz, soja, a manje suncokret i šećerna repa. Većina ratara je nabavila seme kukuruza i najviše se pominju strane kompanije, a za soju domaći proizvođači. Anketirani tvrde da je cena semena previsoka.Ratari kažu da su spremni da sa proizvedenim kukuruzom čekaju kupca, ali da sa pšenicom ne  mogu da čekaju, jer je to „prvi novac u kuću”.Prema re...

 KO SE OSLONIO SAMO NA DRŽAVNE PODSTICAJE I RAZMENU ROBE OSTAO BEZ PROFITAOsvrt: Čedomir KecoJoš se ne zna da li Vlada zaista hoće i kako da do kraja godine izmiri 12 milijardi dinara za podsticaje gazdinstvima prema važećem zakonuInterventni otkup kukuruza umesto 200.000 tona sveden na oko 25.000 tona po ceni (najverovatnije) 19 din/kgOtkup tovljenika po ekonomskim cenama od 170 dinara po kilogramu klaničari odbili na sastanku u Ministarstvu poljoprivredeVeliki otpori ukidanju uzroka pada svinjarstva: prekomerni uvoz tovljenika, škart mesa...Kako se bliži kraj poslovne godine u poljoprivredi Srbije sve je jasnija razlika između malih i velikih gazdinstava. Mala gazdinstva su ostala bez profita i državnih podsticaja za biljnu proizvodnju i mnogi su bez ovog novca posle prolećne jadno ...

 Novi Sad, 26. januar 2016.Izvor: DnevnikKukuruz ima najveću stopu tražnje posle soje u poslednjih 15 godina, a u Srbiji se proizvede 60 odsto od ukupne proizvodnje u regionu i dobar deo toga se izveze, rekao je direktor Produktne berze Žarko Galetin  u okviru dvodnevnog naučno-stručnog savetovanja „Dobar dan domaćine“ održanog na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Proteklu 2015. Galetin je ocenio kao stabilnu i godinu relativno niskih cena, te je naveo da će se aktuelni nivo od 16,05 dinara po kilogramu žutog zrna bez PDV-a zadržati i u ovoj godini, sa mogućim variranjem do jednog dinara.– S obzirom na to da je kukuruz svoju primenu našao i u farmaceutskoj industriji, kao i u raznim pogonima, a i u proizvodnji bioetanola, očekuje se rast njegove tražnje u ...

 Beograd, 31. decembar 2013Izvor: Večernje novineMlinsko-pekarska industrija upozovara da se 50 odsto poslovanja odvija nelegalno. Pšenica se kupuje van legalnih tokova, a tako i brašno prodaje pekaramaSvaka druga vekna na našem tržištu proizvedena je na crno, a u mlinarskoj i pekarskoj industriji više od 50 odsto rada odvija se nelegalno, izjavio je Zoran Drakulić, član saveta direktora Poreske uprave i vlasnik "Point grupe" i ocenio je da se država nije na pravi način organizovala u borbi protiv sive ekonomije.Pojedini mlinovi u Srbiji, kako je naveo, kupuju pšenicu na crno, i na isti način pekarama prodaju brašno, i zbog tako nelojalne konkurencije, industrijske pekare i mlinovi su u izuzetno teškoj situaciji. U mlinarskim preduzećima tvrde da je situacija još dramatičnij...

 POLJOPRIVREDNE PENZIJE MANJE OD SOCIJALNE POMOĆI!Novi Sad, 26. januar 2016.Izvor: Slobodna VojvodinaProsečna penzija u Srbiji, u oktobru je iznosila 23.165 dinara, a poljoprivredni penzioneri dobili su manje od polovine ovog iznosa – u proseku 10.336 dinara, pokazuje poslednji objavljeni Mesečni statistički bilten Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Od skoro 202.000 poljoprivrednih penzionera, najveći broj, njih 156.000, primilo je najniži iznos republičke penzije – 10.446 dinara, dok je čak 30.400 njih, u oktobru primilo iznos koji je niži od tog. Bilten PIO fonda pokazao je i da je 56 poljoprivrednika primilo penziju veću od 44.000 dinara, ali i da više od 3.700 poljoprivrednika prima penzije koje su ispod 5.000 dinara! Ono što posebno zabrinjava jeste to da soc...